Sveti prepodobni mučenik Pahomije

Rodom iz Male Rusije, sin pobožnih roditelja. U mladosti uhvate ga Tatari i prodadu jednom Turčinu kožaru kao roba. Ovaj ga odvede u svoje mesto Usaki u Filadelfiji (u Maloj Aziji), i truđaše se da Pahomija nauči ne samo svome zanatu nego i svojoj veri. Videći kako Pahomije odlično izučava njegov zanat, ali mrzi njegovu veru, Turčin ga bijaše, zlostavljaše, zaplašivaše, lišavaše hrane. A Hristov dični vojnik sve to s radošću podnošaše punih dvadeset sedam godina, koliko provede u ropstvu, i služaše svoga gospodara veoma revnosno i predano. To pobudi njegovog gospodara da mu ponudi svoju kćer za ženu i da ga načini svojim naslednikom, samo ako se odrekne Hrista. No divni mladić, vatreni lju6itelj celomudrija, sve to nizašta ne smatraše, držeći se apostolovih reči: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja li ili tuga? ili glad? ili gonjenje? ili golotinja? ili mač? (Rm. 8, 35).
Kada na kraju krajeva uvide da je Pahomije nepokolebljiv u svojoj veri, gospodar mu darova slobodu, i dozvoli mu da ide kuda hoće. Pripremajući se za odlazak, Pahomije se razbole. Turci koji ga kao bolesna posećivahu, skovaše laž kako je Pahomije, tobož, rekao da će se odreći Hrista i postati Turčin. Stoga mu posle bolesti doneše tursko odelo i obukoše, ali ga ne obrezaše. Pahomije ode odatle u Smirnu; tamo zbaci sa sebe tursko odelo, i otputova u Svetu Goru.
U Svetoj Gori pri manastiru svetog Pavla, Pahomije nađe sebi starca duhovnika u licu jeromonaha Josifa, čoveka dobrodeteljna i mudra. Njemu Pahomije ispovedi svu dušu svoju, zamoli ga da ga primi za svoga poslušnika, i da ga zamonaši, - što i bi. I tako Pahomije prožive sa njim dvanaest godina, podražavajući ga u svakoj vrlini. Potom provede još šest godina pored prepodobnog Akakija Kapsokalivitskog, čoveka čudesnog življenja monaškog. I kao trudoljubiva pčela Pahomije skupljaše med sa cveća raznovrsnih vrlina, te tako svima tamošnjim ocima postade primer i uzor monaškog života. Pri svem tom Pahomije svim srcem željaše da postrada za Gospoda Hrista: na to ga je potsticala s jedne strane božanska ljubav, a s druge - to što je, možda, za vreme njegove bolesti u Usaki iz njegovih usta nepažnjom izašla neka reč odrečenja, radi koje ga Turci i obukoše u njihovo zeleno odelo.
Ovu svoju želju za mučeništvom on otkri svome starcu. Starac ga silno izruži i izgrdi, smatrajući da mu je to došlo od gordosti. Ali pošto ova želja ne napuštaše Pahomija, starac ga godinu dana ispitivaše pomoću raznih poslušanja i teskoba. I kada nađe da je Pahomije svim srcem gotov na stradanje, onda njih dvojica stadoše postom i bdenjem moliti Boga da im pokaže da li je to Njemu po volji. Zatim o toj stvari raspitaše većinu vrlinskih otaca svetogorskih, i nađoše da se svi oni slažu sa Pahomijevom željom.
Naoružani molitvama i savetima ovih otaca, Pahomije i njegov starac Josif otputovaše u Usaki, zavičaj bivšeg Pahomijevog gospodara. Tamo starac Josif ostade u stanu, a Pahomije žurno ode kući svoga gospodara, a zatim na trg, ne bi li ga prepoznali. Turci ga prepoznaše i odmah zgrabiše, i odvedoše pred sudiju govoreći: To je onaj rob što se u bolesti odreče Hrista i kome mi posle bolesti obukosmo naše zeleno odelo, a sada, gle, kako je obučen! - Sudija upita Pahomija, da li je to istina. A Pahomije sav radostan neustrašivo izjavi: da se nikada ni rečju ni mišlju nije odrekao Gospoda Hrista, i da ispoveda Hrista - savršenog Boga i savršenog čoveka, i da je za to svoje veroispovedanje gotov podneti bezbroj muka i svaku vrstu smrti.
Slušajući to i gledajući Pahomijevu neustrašivost, sudija stade strahovito pretiti Pahomiju i grditi ga. Zatim mu reče: Pošto si se jednom odrekao hrišćanske vere, ti više ne možeš nositi to hrišćansko odelo. Nego biraj jedno od dvoga: ili se odreci Hrista, ili budi gotov na najstrašniju smrt. - Hristov mučenik odgovori: Ne dopusti, Hriste Care, da se ni u najsitnijoj misli svojoj ne odreknem presvetog imena Tvog! Evo, gotov sam radi ljubavi Tvoje i u oganj i u smrt!
Kada to ču, sudija naredi da mučenika bace u najmračniju tamnicu, u kojoj

Izvor: Crkveni Kalendar