Sveti prepodobnomučenik Roman

Spomen 16. februar

Sveti prepodobnomučenik Roman je rodom iz Karpenise. Roditelji mu behu prosti i nepismeni, ali pobožni. Zbog njihove nepismenosti i Roman ostade nepismen, pa je zato malo imao pojma o dogmatima vere. Jednom on ču kazivanje nekih o svetom grobu Gospoda našeg Isusa Hrista, i u njemu se pojavi plamena želja da poseti sveti grad Jerusalim, kuda on odmah i otputova. S pobožnim strahopoštovanjem poklonivši se živonosnom Grobu Gospodnjem i svima tamošnjim svetim mestima, on dođe u lavru svetog Save Osvećenog. Slušajući tamo čitanja o mučenjima, kakvima su podvrgavani sveti mučenici za ime Hristovo radi dobijanja budućih večnih blaga, on je pitao: Šta su to buduća blaga? - Obavešten od njih o tome, on zažele da sam dostigne ta blaga podvigom mučeništva.
Vrativši se iz lavre u Jerusalim, on izloži tu svoju nameru tadanjem patrijarhu. No arhijerej Božji ga zaustavi od mučeništva: prvo, što je neizvestan kraj tog velikog i strašnog pothvata; i drugo, što time može navući gonjenje od strane Turaka na bratstvo svetog Groba i na ostale hrišćane. No Roman, ipak, neodoljivo žuđaše za mučeništvom i ne Mogaše više ugušivati u sebi tu žudnju, ili, bolje reći, ne Mogaše ugasiti plamen koji se beše rasplamteo u srcu njegovom.
Zato otputova odatle i dođe u Solun. Tu izađe pred kadiju, smelo ispovedi pred njim da je Hristos istiniti Bog, Tvorac svega vidljivog i nevidljivog i Spasitelj ljudi, a proroka agarjanskog nazva basnoslovcem, varalicom i neprijateljem svakog dobra i sreće ljudske; za veru njihovu izjavi da je zabluda i sablazan, pošto je prepuna basana i smešnih stvari. Ne trpeći taku drskost, sudija naredi da ga nemilice biju. Varvari, primoravajući ga da se odrekne Hrista, sa leđa mu izvadiše nekoliko kajiša kože i izrezaše mu obraze. Sem toga mučenik podnese tada i druge razne muke za ime Hristovo. I pošto on ostade čvrst u svome veroispovedanju, to ga sudija osudi na posečenje.
Desi se da tu tada beše prisutan kapetan solunskih galija, koji stade moliti sudiju da mu da osuđenika za službu na galijama, govoreći da će ta služba biti gora za njega od posečenja mačem, jer će se na galiji on mučiti celog života svog. - Ovaj kapetanov predlog dopade se svima bezbožnicima, i oni mu sa zadovoljstvom pokloniše mučenika. Uzevši mučenika, kapetan mu obrija bradu, otseče kosu, prikova na galiji i natera da vesla.
Posle kratkog vremena neki hrišćani, kapetanovi prijatelji, otkupiše paćenika od teškog rada, pa ispratiše u Svetu Goru Atonsku. Tamo on izabra sebi za nastavnika u duhovnom životu čudesnog podvižnika, prepodobnog Akakija, koji bezmolstvovaše, molitveno tihovaše u skitu Kapcokalivskom, i stade se anđelski podvizavati pod njegovim rukovodstvom. No duša Romanova ne beše spokojna: on beše kao tuđ svemu zemnom, nije se brinuo ni o hrani, ni o piću, jer misao njegova stalno beše ustremljena ka žuđenom podvigu mučeništva. Da bi najbolje rešili ovo pitanje, složiše se starac i učenik, te naložiše na sebe post od nekoliko dana i predadoše se toploj i usrdnoj molitvi Gospodu Bogu: da im On otkrije volju Svoju po toj stvari. I prepodobni Akakije brzo dobi otkrivenje: da je to ugodno Bogu, i da će Roman slavno izvršiti svoj mučenički podvig za Hrista.
I tako Roman, obukavši se na dan Pedesetnice u anđelski obraz, i učvrstivši se molitvama svoga starca i tamošnjih otaca, otputova u Carigrad. Stigavši tamo, sveti, da bi skrenuo na sebe pažnju agarjana, upotrebi ovo sredstvo: uhvati jednoga psa, priveza ga za svoj pojas i stade ga vodati po pijačnom trgu. Turci, videći takav bezbožan, po njihovom shvatanju, postupak, upitaše ga, zašto vuče psa. Mučenik im odgovori: "Da bih ga hranio, kao što hrišćani hrane vas agarjane".
Razgnevljeni takvim odgovorom njegovim, muslimani poleteše na njega kao divlje zveri i stadoše ga nemilosrdno tući. Zatim ga odvedoše k samom veziru. Ovaj, čuvši iz samih mučenikovih usta te iste reči, predade ga bezbožnicima da ga muče dotle dok se ne odrekne svoje vere. Bezbožnici ga uzeše, baciše u suv bunar, gde obično bacaju ubice, i držaše ga tamo četrdeset dana, ne dajući mu ni

Izvor: Crkveni Kalendar