Sveti prepodobni Teoktist

Od detinjstva zavolevši Boga, Teoktist ostavi rodbinu i zavičaj i pređe u sveštena i sveta mesta Jerusalima. Stigavši u lavru zvanu Faran, udaljenu od Jerusalima šest milja, on nađe jednu keliju, zatvori se u njoj, i junački se boraše protiv strasti i demona. Tada i Jevtimije, napustivši svet, dođe i nastani se pored prepodobnogTeoktista, i molitveno tihovaše. Žudnja za istim vrlinama, drugovanje u istim podvižništvima! borbama, toliko sjediniše ljubavlju ova dva prepodobnika, da se jedan nalažaše u duši drugoga; i o svima stvarima oba imađahu ista mišljenja, i oba činjahu ista dela. U njih dvojice beše običaj da se po Bogojavljenju povlače duboko u pustinju, gde su u pobožnom tihovanju provodili sve do Cveti, i onda se vraćali u svoje kelije.
Posle provedenih pet godina oni u uobičajeno vreme iziđoše u pustinju i pronađoše veliku pećinu, u kojoj se nastaniše. Tu življahu dugo vreme, hraneći se dvljim zeljem, dok ih njihova vrlina i podvižništvo ne prokazaše ljudima, te im neki počeše donositi potrebnu hranu Utom mnogi stadoše sa raznih strana dolaziti k prepodobnima sa željom da žive pored njih. Tako se tu osnova kinovija, čiji iguman bejaše veliki Teoktist do kraja svoga života. I on postade uzrok spasenja mnogim ljudima, koliko svojim ubedljivim i slatkim rečima, toliko i svojim čistim i podvižničkim životom.
Sveti pak Jevtimije pobožno tihovaše u svojoj keliji, nedaleko od kinovije prepodobnog Teoktista; i tu osnova svoju veliku Lavru. I koji dolažahu k njemu radi monašenja, on ih šiljaše u kinoviju velikog Teoktista: tako mu on posla prepodobnog Savu Osvećenog, kao još mladog i neodraslog, da živi pod rukovodstvom prepodobnog Teoktista i da od njega uči lekcije monaške filosofije, monaškog podvizavanja.
Tako sveti Teoktist postade nadaleko čuven i slavan, kao i sveti Jevtimije, jer bejaše obrazac i pravilo svake vrline. I dostigavši duboku starost, snađe ga teška bolest, od koje i otide ka Gospodu. I bi njegovo česno telo česno sahranjeno česnim rukama velikog Jevtimija, kome tada beše devedeset godina, i patrijarha jerusalimskog Anastasija, u treći dan meseca septembra 451 godine. (Sveti pak Jevtimije spominje se 20. januara)