Sveti prepodobni Teofil, ispovednik

Spomen 10. oktobar

BLAŽENI Teofil rodio se od pobožnih roditelja u blizini grada Tiveriopolja, i kad mu bi tri godine krstiše ga. Jednom ga roditelji odvedoše na goru Selentiju da dobiju blagoslov od svetog oca Stefana. Sveti Stefan blagoslovi roditelje i čedo njihovo, blaženog Teofila, i pošto ih u dugom razgovoru pouči i nauči mnogim dušekorisnim stvarima, on ih otpusti u miru, i oni se vratiše doma. Od toga vremena dečak Teofil, blagoslovom prepodobnog oca Stefana napredovaše u čitanju i usrdnom izučavanju Božanstvenih knjiga, i bejaše dobre naravi i krotak. A kada napuni trinaest godina Teofil opet otide kod prepodobnog oca Stefana. Ugledavši ga, svetitelj ga upita: Zbog kakvog si razloga, čedo, došao k meni? - Ti si me pozvao, časni oče, odgovori dečak, i ja ostavih roditelje i dođoh k tebi. - Prepodobni ga upita: A kada te to, čedo, ja pozvah; i šta ti rekoh? - Dečak odgovori: Kada ja hođah po polju našem, ti mi se, oče, javi, i pogledavši na mene ti mi reče: Čedo Teofile, ti si se udaljio od Gospoda koji govori: Uzmi krst svoj i idi za mnom (Mt. 16, 24). Ove reči tronuše srce moje, i ja idoh za tobom sve do samih vrata ove ograde tvoje; a kada dođosmo do njih, ti postade nevidljiv za mene, i ja se obretoh sam pred zaključanim vratima. Pored toga još i ovo, sveti oče: sadašnji glas tvoj i govor isti su kao i onaj koji onda čuh; i to me takođe ubeđuje da si me lično ti zvao a ne neko drugi. Zato te molim, sveti oče, nemoj odvratiti lica svoga od mene sluge tvoga koji želim da se spasem.
Slušajući ovo Teofilovo kazivanje, prepodobni se začudi, jer je znao da nikuda iz svoje kelije odlazio nije. I zahvalivši Bogu za takvo čudesno prizvanje bezazlenot dečaka, on ga primi kod sebe. I učaše ga tri godine strahu Božjem, i rukovođaše u podvižništvu i monaškom životu. Po isteku tri godine, pošto se dečak dobro nauči svima monaškim podvizima od dobrog nastavnika, prepodobni Stefan pozva igumana iz lavre i predade mu poslušnog, krotkog i smirenog dečaka da ga postriže. Iguman ga uze, odvede u lavru i postriže. Primivši postrig, Teofil postade iskusan monah, ukrašen svima vrlinama, i življaše među bratijom kao anđeo, i bejaše svima na korist.
Roditelji Teofilovi, ne znajući gde se nalazi njihovo milo čedo, silno tugovahu za njim i neprestano ga na sve strane tražahu sa željom da pronađu onoga koji se iz ljubavi prema Bogu sakri od svih poznanika svojih i tajno služaše Gospodu u sredini dobrih podvižnika. No nakon nekoliko godina roditelji najzad doznadoše gde se nalazi njihov sin, pa pohitaše u lavru i s plačem moljahu igumana da im pokaže sina. Iguman beše dugo neumoljiv da im pokaže Teofila, ali tronut njihovom tugom, žalošću i gorkim suzama, on se sažali na njih i pozva Teofila da se vidi sa svojim roditeljima. Kada roditelji ugledaše svoga sina u monaškoj odeći, oni umesto radosti stadoše još jače ridati. I ostadoše oni u lavri nekoliko dana, zagledajući u život svetih otaca i izvlačeći duhovne koristi iz njihovih razgovora. Tu oni namisliše da od svojih sredstava podignu manastir, u kome bi se podvizavao njihov sin Teofil. Zbog toga oni stadoše usrdno moliti igumana da pusti njihovom domu Teofila sa nekolicinom bratije, obećavajući da će što je moguće pre privesti u delo svoju zamisao o manastiru. Ali ih iguman odbijaše, govoreći da nije dobro za mladog monaha da živi u blizini srodnika i poznanika. Međutim Bog, koji sve uređuje na korist ljudima, zažele da otkrije volju Svoju odnosno Teofila. Jer pošto roditelji i nadalje usrdno i neodstupno moljahu igumana, on sazva bratiju i izloži im ovu stvar. Oni onda rasudiše i nađoše da je dobro da postupe ovako: da trodnevnim postom i svunoćnim bdenjem mole Boga da im On s neba pošalje rešenje ovoga pitanja. Posle trodnevnog pošćenja i molitvenog bdenja, gle, u hramu se ču jasan glas s neba koji naređivaše da puste Teofila da ide sa svojim roditeljima. Tada razumeše svi da sam Bog zahteva to; i pomolivši se za Teofila, pustiše ga s blagoslovom, i dadoše mu kao pomoć nekolicinu bratije, radi umnoženja slave Božije. Roditelji pak, uzevši sina, s radošću

Izvor: Crkveni Kalendar