Sveti prepodobni Toma Defurkin

PREPODOBNI Toma rodio se u Vitiniji. Roditelji mu behu prosti, ali imućni. No Toma još izmalena izbegavaše žitejske stvari i pokazivaše naklonost ka monaštvu. Oduševljen primernim životom nekoga inoka koji se podvizavao u jednom od okolnih manastira, on se dušom priveza za svetu obitelj; i od tog monaha se učaše i monaškom životu i knjizi; i izuči za kratko vreme psaltir, Apostol i svu crkvenu službu. Tako Toma provede svoje detinjstvo u miru i pobožnosti, i dobro seme bi posejano u njegovoj duši i ukoreni se, da bi mogao i dalje napredovati. A kada bogobojažljivi dečak postade punoletan, on se obuče u angelski monaški čin. Kao monah on odlučno i čvrsto krenu u podvig duhovne borbe sa vragom spasenja, ne obzirući se natrag. Junački prolazeći isposničke podvige, on pomoću vrlina ukrasi dušu svoju takom duhovnom lepotom - DM Ѕї·DM Ѕ є¬»»їV -, da izgledaše kao ikona Božja, koja pobuđuje na podražavanje one koji je gledaju.
U to vreme jedan od vizantijskih velmoža, po imenu Galolikt, sagradi manastir pored reke Sagarise, i moli nadležnog episkopa da u novopodignutom manastiru postavi za igumana nekog od odabranih monaha koji se nalaze po manastirima njegove eparhije. Episkop izabra i postavi za igumana u novom manastiru prepodobnog Tomu, kao iskusnog monaha, čuvenog po podvižničkom isposničkom životu.
Kao iguman, božanstveni Toma upravljaše mudro manastirom dosta godina. Pritom on neprestano pojačavaše svoje podvige, i postade obitalište svake vrline. I ukoliko on više velikim smirenjem skrivaše svoje vrline, utoliko ga više svi slavljahu zbog svetog života njegovog. I dolažahu mnogi k njemu u manastir, i remećahu njegovo molitveno tihovanje. Tada on među monasima svoje obitelji izabra jednoga, punog svake vrline, i postavi ga za igumana. Sam pak, izmolivši od bratije molitve, on se udalji i nastani u pustinji, u podnožju jedne gore, na mestu zgodnom za usamljeničko molitveno tihovanje. I podvizavaše se strogo i neumorno. Bratija pak u manastiru osećahu se bez blaženoga Tome kao ovce bez pastira. Zato se dadoše u traganje za njim; obiđoše mnoge gore i pustinje; i najzad ga pronađoše u podnožju gore bez krova nad glavom, bez pokrivača, bez hrane, i bez ikakvih drugih potrebnih stvari, zlopateći se tako i zimi na mrazu i leti na žegi. I bratija moljahu i preklinjahu prepodobnoga da se vrati u manastir; i govorahu mu: Zašto, oče, moriš sebe tako surovim življenjem? Pomisli na nemoć tela našeg koje je sazdano od zemlje i svojstveno mu je da brzo propada od vremenskih nepogoda i drugih tegoba. - No prepodobni ostade neumoljiv; jedino im dopusti da mu načine malu keliju. Kada kelija bi gotova, prepodobni uđe u nju; i preklonivši kolena na molitvu reče: "Gospode, neka bude ugodno Tebi ovo: bratiju koji su došli k meni nedostojnom vrati natrag".
Bratija, ostavivši svog duhovnog voću u osami pustinjskoj, vratiše se u manastir. No posle toga, kao na neki naročiti poziv, k svetom podvižniku počeše sa raznih strana dolaziti pobožni mirjani, moleći ga da ih postrigava u monahe i rukovodi u monaškom životu. Prepodobni Toma ih primaše; i među prvima behu dva vrlo pobožna mirjanina, kojima pri monašenju dade imena prvih učenika Hristovih Petar i Jovan. Sa njima on danoćno uznošaše Gospodu neodstupne molitve.
Međutim otac zla đavo ne mogaše više gledati od jeda kako sveti ugodnik Božji uništava sve njegove zamke i pakosne planove. Stoga on navede na prepodobnoga, najpre, toliko komaraca, da on prosto nije mogao dahnuti od njih; oni su ga neprestano napadali i ujedali: i kad je govorio, i kad bi prilegao da se odmori, i kad bi ustao na molitvu oni su mu u usta ulegali i čak u grlo upadali. I ono malo oskudne hrane što se nalažaše.u keliji, beše puno komaraca; i sva kelija, uopšte, beše prepuna komaraca. Tri pune godine trpljaše prepodobni ovu napast; i za sve to vreme on ne uzdahnu, nego, naprotiv, blagodareći Gospoda, on moljaše sebi oproštaj grehova. A kada zatim, po volji Božjoj, komarci nestadoše, pojaviše se neke ogromne muve koje ujedahu prepodobnoga, i kao oštre strele probadahu nje