Sveti prepodobni Varlam Hutinski, čudotvorac

Spomen 6. novembar

PREPODOBNI otac Varlam rodio se u Velikom Novgorodu od blagočestivih i blagovernih roditelja. On bi vaspitan u strahu Božjem i naučen knjizi. Kao dečak on je često čitao svete knjige. Nije voleo dečje igre i šale; iako dečak, bio je starački mudar. Izmalena je stekao uzdržanje; izbegavao je uopšte ukusna jela i slatkiše. Videvši njegovo veliko uzdržanje, roditelji veoma tugovahu zbog toga, i jednom mu rekoše: Čedo, ne bacaj nas u tugu iznuravajući telo svoje nejedenjem, da se tako mlad ne bi razboleo, i nama muku zadao. - A blagorazumni dečak, po običaju svom, odgovori im tihim glasom: Ja sam mnoga Pisanija pročitao, ali nigde nisam našao da roditelji savetuju zlo svome čedu, kao što vi meni savetujete. Jelo i piće nas ne postavlja pred Bogom, kao što kaže sveti apostol Pavle (1 Kor. 8, 8), već samo post i molitva. A opomenite se i toga, koliko je od Adama, praroditelja našeg, bilo ljudi, pa svi oni pomreše i s prašinom se izmešaše! He reče li i prorok: Čovek je kao ništa; dani njegovi prolaze kao senka (Psal. 143, 4). Međutim Carstvo nebesko dobiše od Boga oni koji My dobrim življenjem ugodiše, i koji krv svoju za Hrista proliše, i koji se iz ljubavi k Njemu sveta odrekoše. Zato su oni slavljeni i veličani. Stoga i ja, uz pomoć Božju, hoću da se prema svojim moćima trudim, eda bih postao njihov zajedničar.
Čuvši takav odgovor od svog deteta, roditelji se začudiše i ostaviše ga da živi po svojoj dobroj volji. Posle toga nakon malo vremena roditelji se njegovi prestaviše iz ovog kratkotrajnog života, i blaženi Varlam ih sahrani česno sa doličnim crkvenim bogosluženjem. A no smrti roditelja duša se njegova još jače razgore božanskom ljubavlju, i on imanje svoga oca razdade siromasima. Stekavši na taj način slobodu, on ostavi svet, i obrete nastavnika živeća po Bogu monaha Porfirija, i od njega.primi monaški postrig. Obilazeći pak razna mesta on razgledaše gde da podigne manastir. I videvši jedno divno mesto kraj reke Volhove, koje i neka božanska svetlost obasjavaše, on satvori molitvu, i poče zidati keliju gde sada stoji manastir, u kome on trudoljubivo živeći umrtvi telo svoje. Post njegov i bdenje ko će iskazati? A hranjaše se radeći u znoju lica svog.
Međutim đavoli, videći sebe ponižavane, krenuše u rat protiv prepodobnoga Varlama, i preobražavahu se nekad u zmije, nekad u razno zverinje, sa željom da ga oteraju iz tog mesta; a on ih odgonjaše od sebe ograđujući sebe kronim znakom. Ponekad pak đavoli nahuškavahu ljude da mu čine pakosti, eda bi ga uvrede od strane ljudi naterale da napusti to mesto. Međutim oni biše sapleteni i padoše: jer udariše na tvrdi dijamant, te sebi naškodiše, a čvrsti stub ne pokolebaše.
U toku vremena prepodobni podiže malu crkvu Preobraženja Gospodnja. Zbog velikih podviga svojih prepodobni se proču na sve strane; i sticahu se k njemu knezovi i velmože, i ostali hristoljubivi ljudi radi duševne koristi; i svaki odhođaše od njega zadovoljan, blagodareći Boga. A sabra se oko prepodobnoga i mnoštvo monaha, sa željom da podražavaju bogougodno življenje njegovo, i življahu zajedno s njim.
Jednom blagoslova radi dođe k prepodobnome Varlamu novgorodski knez. Prepodobni proreče knezu da će mu se roditi sin. I zaista knez dobi sina, i sveti Varlam ga krsti. - Čovek pak jedan gajaše veliku ljubav prema blaženom ocu. Njegov sin jedinac beše teško bolestan, i on ga ponese k prepodobnome da se pomoli za njega Bogu. Ali putem čedo njegovo umre, i on mrtvog dečaka donese prepodobnome. A prepodobni ga molitvom svojom vaskrse.
Jednom pred praznik Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista ovaj sveti otac posla ribare da nalove ribe za praznik. I molitva ma njegovim oni uloviše mnoštvo ribe. Pritom ribari uloviše jednu ogromnu jesetru, i nahuškani đavolom oni je sakriše, a u manastir odneše ostalu ribu. Svetitelj, sa žezlom u rukama, stade razgledati donesenu ribu, i reče: Deco, doneli ste sitnu ribu; a gde je ona velika? - Zapanjeni takom prozorljivošću svetiteljevom, ribari mu padoše pred noge, ispovediše greh svoj kajući se, i donesoše sakrivenu ribu.
Jednom prilikom u manastiru nas

Izvor: Crkveni Kalendar