Sveti prepodobni Varsonufije i Jovan

Spomen 6. februar

Vaistinu bogonosni, hristonosni i duhonosni oci Varsanufije i Jovan behu uzorni obrasci podvižništva, bogate riznice vrlina, divna obitališta Svetoga Duha, nedremljive oči blagodatne vidovitosti, čudesni svedoci evanđelske bogomudrosti. Kao takvi, oni nam ostaviše znamenitu knjigu ODGOVORA na mnoga pitanja o duhovnom životu. Živeli su i delali u šestom stoleću.
Božanstveni otac Varsanufije rodio se u Egiptu, gde je odrastao i izučio egipatski i grčki jezik. Još od rane mladosti želeo je da se oda podvižničkom životu. Jednom prolazeći pored konjskog trkališta, gde se ljudi na konjima utrkivahu ko će koga da pretekne i prestigne, reče sebi: "Vidiš li kako se đavolove sluge usrdno podvizavaju? Ne treba li utoliko više da se podvizavamo mi, naslednici carstva nebeskog".
Potstaknut tim prizorom na još veće usrđe, Varsanufije odluči da se povuče na duhovni podvig. Sa tom namerom on doputova u okolinu Gaze Palestinske i, našavši tamo starca Mapkela, postade mu učenik. Zatim stupi u opštežićni manastir ave Serida, gde načini sebi malu keliju spočetka van manastira. Tu se zatvori, i naslađivaše se preslatkim medom bezmolvija, molitvenog tihovanja i samovanja. U početku njegovog bezmolvija njemu su iz manastira donosili samo tri hleba na nedelju, kojima se on hranio. No u to isto vreme on se predavao i plaču, i takvu je slast crpao od suza da se, osećajući tu neiskazanu sladost, zadovoljavao samo jednim malim hlebom; a često puta je zaboravljao da i njega jede, po reči cara Davida: Zaboravih jesti hleb svoj. Od uzdisanja moga prionu kost moja za meso moje (Ps. 101, 6). Tako, on je uzimao hranu ponekad dvaput nedeljno, ponekad jedanput, a ponekad, dolazeći u trapezu, prilazio je hrani kao već sit i, uzimajući je, osuđivao sebe, govoreći: "Zašto ja nisam svagda u takvom stanju?" Jer od sladosti duhovne hrane on je zaboravljao na telesnu hranu. I što je još neobičnije, on je mogao provesti čak i ceo život, ne uzimajući hranu i piće i ne oblačeći se u haljine, jer mu Duh Sveti beše hrana, piće i odeća (Odgovor 78).
U toku vremena, omivajući sebe svagdašnjim suzama, blaženi tako očisti srce svoje ne samo od telesnih, nego i od duševnih strasti: uobraženosti, sujetnosti, čovekougađanja, lukavstva i drugih sličnih, još dublje skrivenih u srcu, da se diže iznad strela vražjih, i steče mir pomisli, koji je smestište Svetoga Duha. Steče on i to, da u njemu zaspa ili, bolje reći, umre svaki strasni pokret i umovanje. Zbog toga i nazva on svoj zatvor grobnicom, - kako to objasni starac Jovan, kada na pitanje, zašto je Veliki Starac (to jest sveti Varsanufije) tako nazvao svoju keliju, odgovori: "Zato što on počinu od svih strasti, jer potpuno umre grehu; i kelija njegova, u kojoj se on, još živ, zaključao radi imena Isusova kao u grobu, jeste mesto odmora, kuda ne ulazi ni demon, ni njegov knez - đavo; ona postade svetilište, smestivši u sebi obitalište Božije" (Odgovor 73).
Od vremena, kada prepodobni Varsanufije očisti srce svoje od strasti i udostoji se biti hram i obitalište Svetoga Duha, on se zbog takve čistote obogati uzvišenim, istinskim i savršenim smirenjem, ne onim spoljašnjim smirenjem, koje sačinjavaju skromna odeća i skromne reči, nego onim koje Duh Sveti izgrađuje u srcu čovečjem (sr. Ps. 50, 12). Zbog toga Oci, naročito božanstveni Grigorije Sinait, i nazivaju ovo smirenje Bogodarovanim. Smirenje je, po rečima samog svetog Varsanufija, stvarno smatrati sebe zemljom i pepelom, a ne samo na rečima (Odgovor 191). Pomoću takvog smirenja Veliki Starac se udostoji i najveće od svih vrlina - rasuđivanja, koje je, po reči njega samog, dano od Boga inoku kao upravitelj. A od rasuđivanja se Veliki Varsanufije udostoji dobiti prozrenje, kojim se postižu mislene i sakrivene suštine čuvstvenih i mislenih tvari.
Kroz prozrenje sveti Varsanufije se udostoji polučiti dar prozorljivosti i proroštva, te je mogao videti ono što se dešava u daljini kao da se dešava pored njega, i budućnost kao sadašnjost. Ovaj dar beše u takvom izobilju dat ovom preblaženom ocu, da je on na dve godine unapred saznao

Izvor: Crkveni Kalendar