Sveti prepodobni Patermutije i Koprije

Martyr

Spomen 9. jul

Patermutije, kako o njemu kazuje Koprije, beše spočetka idolopoklonik, harambaša razbojnički, lupež i grobonasilnik: raskopavao je grobove i pljačkao mrtvace, činio svakovrsne zločine i gadosti, i bio zbog toga čuven po svima krajevima Egipta. A obrati se Bogu sa sledećeg razloga.
Jedne noći on se pope na krov kuće, u kojoj življaše devojka posvećena Bogu, i htede da prokopa krov, spusti se u kuću i izvrši nameravani zločin. Međutim, iako se dugo mučio da prokopa krov, nikako mu nije ispadalo za rukom, i on onako umoran zadrema i zaspa. U snu on vide nekog svetozarnog muža, obučenog u carske haljine, koji mu govoraše: "Prestani od sada sa svojim zločinima, prestani prolivati krv ljudsku, krasti i činiti druga bezakonja! Pokaj se, i lati se bogougodnih trudova! Pored toga primi se monaškog anđelskog vojevanja i ostatak života svog provodi u vrlinama, pa ću te postaviti za vožda i kneza nad mojom vojskom". Patermutije svim srcem obeća da će odmah pristupiti izvršenju ovih narećenja. Tada mu svetozarni muž pokaza vojsku monaha i naredi mu da starešinuje nad njima.
Dok je Patermutije gledao to u snu i spavao, noć prođe i osvanu dan. Devica pak uziđe na krov kuće, i ugledavši čoveka gde spava začudi se i uplaši se. A Patermutije, probudivši se od sna i ugledavši pored sebe devicu, prepade se i kao izgubi se. I na devičina pitanja: ko je, odakle je, i radi čega je došao, - on ništa drugo ne odgovaraše već je samo moljaše da mu pokaže gde se nalazi crkva hrišćanska. Shvativši da se s njim dešava nešto po promislu Božjem, devica ga odvede crkvi i izvede pred prezvitere. A on ugledavši prezvitere, pade pred noge njihove moleći ih sa suzama da ga načine hrišćaninom i upute na put pokajanja. Prezviteri pak, poznavajući ga, čuđahu se i ne verovahu njegovim rečima, i smatrahu da je posredi neko njegovo lukavstvo i obmana. No kada videše kako silne suze roni i uporno najusrdnije ih moli, oni mu onda rekoše: Ako potpuno prestaneš sa zlim delima svojim i budeš od sada vodio čestit život i tvorio dobra, mi ćemo te primiti u hrišćanstvo.
On obeća da će činiti sve što mu narede. Tada prezviteri izvršiše nad njim oglašenje, i kroz nekoliko dana krstiše ga. Pošto primi krštenje Patermutije moli prezvitere da mu dadu neku zapovest koja bi ga vodila putem spasenja. Oni ga onda naučiše da napamet čita prva tri stiha prvoga psalma. Udubivši se u smisao tih stihova, on reče: Ovo mi je dosta za moje spasenje.
Nakon tri dana po krštenju Patermutije ode u pustinju i požive u njoj mnogo vremena, provodeći u molitvi i suzama dan i noć, i hraneći se korenjem tamošnjeg rastinja. Zatim se posle dugog vremena vrati k crkvi, pošto beše navikao da ona tri stiha ne samo rečima izgovara nego i da ih delom dobro izvršuje. Prezviteri se divljahu takoj promeni njegovoj od rđavog na vrlinski život i njegovom bezmernom uzdržanju, i željahu da ga zadrže kod sebe da ga nauče čitanju. Ali on, provevši sa njima jednu sedmicu, ponovo ode u pustinju i ostade u njoj sedam godina, hraneći se ne korenjem i travom nego hlebom koji mu je Bog jedanput nedeljno slao. Jer svake nedelje po završetku molitve on nalažaše pred sobom čist hleb, predlagan nevidljivom rukom, i okusivši od njega s blagodarnošću on je opet iduće nedelje ostajao bez hrane i nije malaksavao od gladi. A dade mu Bog blagodat da razume knjige, i celo Božanstveno Pismo on znađaše napamet.
Nakon sedam godina, po naređenju Božjem, prepodobni Patermutije se ponovo vrati iz pustinje u naseljene oblasti na korist mnogih, i svojim isposničkim životom mnoge privuče k sebi, i oni postadoše njegovi učenici, i sledovahu mu, i podražavahu njegove vrline. K njemu dođe i jedan junoša sa željom da bude njegov učenik. Prepodobni ga primi, obuče ga u inočku odeću koja se sastojala iz vlasenice, kukuljače i kozje kože, koju inoci obično nazivaju milot ili milotar, i učaše ga bogougodnom inokovanju. Prepodobni Patermutije imađaše običaj da posećuje bolne, i da bude oko njih do njihove končine, i da sahranjuje umrle, nabavljajući im od svoga truda pogrebnu odeću. Videći tako usrdno staranje

Izvor: Crkveni Kalendar