Sveti prepodobni Simeon i Jovan

Spomen 21. jul

ŽITIJE PREPODOBNIH OTACA NAŠIH: SIMEONA, Hrista radi ludog, i JOVANA, saposnika njegovog
Pod pobožnim carem Justinijanom, kada se Hristoljubivi ljudi sa svih strana sticahu u Jerusalim na praznik Krstovdan, po promislu Božjem dođoše iz Sirije u Jerusalim na poklonjenje česnom drvetu životvornog Krsta Gospodnjeg dva mladića. Jednome beše ime Jovan. a drugome Simeon; obojica visokog porekla i bogati. U to vreme Jovanu beše dvadeset četiri godine; on imađaše mladu ženu i življaše pored starog oca, a majka mu već beše umrla; Simeon pak beše još neženjen i imađaše samo majku udovicu, staricu od osamdeset godina. Ova dva mladića, kao zemljaci, sprijateljiše se ljubavlju Hristovom i provedoše u Jerusalimu dosta vremena, zajedno obilazeći sveta mesta i poklanjajući im se. A kada se pri povratku u svoju postojbinu oni spustiše u dolinu Jerihuntinsku i idući podgorjem prominuše grad, oni ugledaše manastire na obalama sveštene reke Jordana. Tada Jovan upita Simeona: Znaš li ko živi u tim obiteljima? - Željan da sazna, Simeon upita: A ko obitava u njima? - Jovan odgovori: Anđeli Božji žive u njima. - Začudivši se, Simeon uzdahnu i zapita: Možemo li da ih vidimo? - Jovan odgovori: Ako zaželimo voditi život koji oni vode, onda ćemo se nesumnjivo nasladiti gledanjem lica njihova i razgovorima njihovim.
Obojica oni behu na konjima; sada siđoše s konja i predadoše ih slugama svojim, rekavši: Idite pred nama ne žureći. - Sluge onda pođoše napred sa konjima, a oni idući izdaleka za njima razgovarahu kako da spasu duše svoje. Idući polako, oni dođoše na raskrsnicu: jedan put, narodni, vodio je u Siriju, kuda je i njima valjalo ići, a drugi put vodio je ka Jordanu, gde su se videli manastiri. Ukazujući Simeonu prstom na put koji je vodio ka Jordanu Jovan reče: "Evo puta koji vodi u život". A pokazujući na put koji je vodio u Siriju on dodade: "Ovaj put vodi u smrt. Stoga stanimo, brate, na ovom raskršću i pomolimo se Bogu da nas nauči kojim putem da krenemo". - I kleknuvši, oni se stadoše vatreno moliti Bogu govoreći: "Bože! Bože! Bože! Ti želiš spasenje celome svetu! Javi volju Svoju slugama Tvojim i pokaži nam put kojim da krenemo!" - I pošto se dugo vreme moliše, oni baciše kocku, i kocka pade da idu putem koji vodi k svetome Jordanu. Tada se oni ispuniše velike duhovne radosti i smireno zablagodariše Bogu. I odmah zaboraviše na rodbinu svoju: jedan na oca i ženu, a drugi na majku, prezreše bogatstva svoja, i sve krasote i slasti ovoga sveta stadoše smatrati kao san. I zagrlivši se oni celivaše jedan drugog svetim celivom, i pođoše putem ka Jordanu, kojim stvarno stigoše u život večni. I hitahu s radošću, kao Petar i Jovan ka živonosnom grobu Hristovom (Jn. 20, 1-10), bodreći i savetujući jedan drugog. Jer Jovan se bojaše da sažaljenje prema ostareloj majci ne odvrati Simeona od dobre namere, a Simeon se isto tako bojaše za Jovana, da ga ljubav prema mladoj ženi, kao magnet gvožđe, ne odvuče od preduzetog puta. Stoga se oni obraćahu jedan drugome sa rečima duhovne pouke i utehe. Jovan govoraše Simeonu: Ne tuguj i ne padaj duhom, mili brate! jer se uzdam u Gospoda koji nas preporodi u današnji dan. A i kakva nam je korist od svetske taštine? I kakvu ćemo pomoć naći u bogatstvima na dan Strašnoga Suda? Neće li nam ona pre naškoditi? Isto tako i mladost naša i lepota telesna, zar će svagda ostati? Neće li se one izmeniti starošću i uništiti smrću? Ta mi i sami ne znamo da li ćemo doživeti starost, jer i mladići, koji ne očekuju smrt, umiru. - A Simeon sa svoje strane govoraše Jovanu: Ja, brate, nemam ni oca, ni braće, ni sestara, već samo roditeljku, i to već prestarelu, te i ne tugujem toliko zbog nje, koliko se u duši bojim zbog tebe, da te sa ovog dobrog puta ne odvuče želja za divnom i ljubljenom ženom tvojom, sa kojom si nedavno stupio u brak.
Tako razgovarajući među sobom oni putovahu. Osim toga oni moljahu Boga da im pokaže volju Svoju, u kom bi se manastiru postrigli u monaštvo. I izabraše za sebe ovakvo ukazanje: na kom manastiru nađu otvorenu kapiju, znači, Bog im naređuje da u

Izvor: Crkveni Kalendar