Sveti prepodobni mučenici Epiktet i Astion

Spomen 7. jul

U vreme neznabožnog cara rimskog Dioklecijana, u jednoj od istočnih oblasti rimske carevine življaše jedan vrlinski čovek koji provođaše monaški život, po imenu Epiktet a po činu prezviter. On od rane mladosti poče služiti Hristu; i činjaše mnoga čudesa, jer zbog čistog života svog on dobi od Boga dar čudotvorstva. On isceljivašs sve bolesti po ljudima: slepcima vid davaše, gubave očišćavaše, raslabljene ozdravljaše, đavole izgonjaše. Od tih čudesa, koja potvrćuju njegovu svetost, spomenuće se neka.
Jednom kada Epiktet boravljaše u svojoj usamljenoj keliji, nedaleko od jednog naselja, i upražnjavaše svoje uobičajene molitve i bogorazmišljanja, komit neki doveze k njemu svoju kćer, petnaestogodišnju devojčicu, potpuno oduzetu. Doveze je k njemu radi isceljenja, i pripavši k nogama njegovim moljaše ga govoreći: Smiluj se na mene, čoveče Božji! i ne odgurni me od lica tvoga, kao što i milosrdni Bog kome služiš ne odgurava nikoga koji Mu prilazi. Eto moja jedina kći već tri godine leži uzeta, sva potpuno ukočena, i jedva je živa. No ja čvrsto verujem da Onaj koji je iscelio ženu bolesnu dvanaest godina od tečenja krvi, može isceliti i moju kćer, samo se ti pomoli za nas, sažalivši se na nas, jer smo i mi čeda Crkve Hristove, prosvećeni svetim krštenjem.
Tada služitelj Gospodnji Epiktet, satvorivši dugu molitvu k Bogu, pomaza svetim jelejem oduzetu devojčicu, i ona odmah ustade zdrava; i svi uzneše blagodarnost Bogu. Prepodobni reče komitu: Ako hoćeš, mili, da u tvome domu niko ne boluje, ti se svake nedelje sa svima domaćima svojim pričešćuj čista srca Božanstvenim Tajnama Tela i Krvi Hristove. - Rekavši to, on ih otpusti s mirom.
Drugom prilikom dovedoše k prepodobnome đavoimanog čoveka. Prepodobni ga zadrža kod sebe tri dana, mučeći đavola svojim molitvama koje uznošaše Bogu, i zapomagaše đavo govoreći: O, nevolje! o, mučenja! Zašto ja trpim ovo? Ne beše li mi bolje ostati u Frigiji, u idolskom hramu, i svakodnevno primati poklonjenje i žrtve od mnoštva nerazumnih ljudi? A sada ovde bez ikakve krivice trpim muke od ovog jednog čoveka. - U treći dan sveti prezviter, zapretivši đavolu, istera ga iz tog čoveka.
Jednom dovedoše k svetome jednu visokorodnu i bogatu ženu neznaboškinju, koja beše oslepela i uzalud od mnogih lekara tražila isceljenja. Ona moljaše Božjeg čoveka da samo stavi desnicu svoju na njene oslepele oči, jer je slušala od mnogih da česnim rukama njegovim čine se mnoga čudesa i daju se isceljenja bolnima. Svetitelj, videvši njenu usrdnu molbu sa verom, položi desnicu svoju na oči njene, prizivajući ime Gospoda Hrista, i žena tog časa progleda na oba oka i kliknu: Hvala Ti, Bože hrišćanski! - I verova žena u Hrista sa celim domom svojim.
No pošto bi bilo mnogo govoriti o čudesima ovog ugodnika Božjeg, to je i ovo nešto što je rečeno dosta za dokaz njegove svetosti. Zato valja preći na kazivanje o drugim stvarima ove povesti.
Iz obližnjeg grada, šetajući sa slugama, naiđe na mesto gde obitavaše prepodobni, osamnaestogodišnji mladić po imenu Astion, sin nekog bogatog velmože, neznabožac. Obrevši se na tom mestu gde beše kelija Božjeg čoveka, on, po promislu Božjem, zažele da sazna ko tu živi. Ušavši u keliju, on ugleda česna po izgledu čoveka, koji ga s ljubavlju primi, posadi pored sebe i upita: Odakle si, čedo? i ko su ti roditelji? - Junoša odgovori: Otac mi je gradonačelnik, a mati mi je kći senatora Julijana. Ja sam njihov jedinac, i oni gledaju u mene kao u najskupoceniji biser. - Svetitelj mu onda reče: Dobro si rekao, čedo, da tvoji roditelji gledaju na tebe kao na biser. Da, oni samo gledaju, ali te nemaju. Jer blažena duša tvoja skupocenija je od svakog bisera, i vrlo je mila Hristu Spasitelju našem, koji, kako vidim, izabra nju na službu Sebi. Poslušaj me dakle, milo čedo! Odbaci sve što ima ovaj vidljivi vremenski sujetni svet, da bi sa svima svetima u budućem životu dobio nevidljiva večna blaga. Ta sve što mi vidimo u svetu - prolazno je i brzo propada; a ono što Bog ugotovi onima koji Ga ljube i koji Mu služe, to ostaje večito, kao i sam Bog što je večan. Zlato

Izvor: Crkveni Kalendar