Sveti prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski

Spomen 14. januar

Pošto prođe mnogo godina posle prve pogibije prepodobnih otaca opet bi najezda varvara na Goru Sinajsku u vreme prepodobnog Nila Postnika. I to varvara koji su živeli u pustinji koja se proteže od Arabije pa sve do Egipta preko Crvenog Mora. Ti varvari nisu živeli po gradovima i kućama, već pod šatorima grupno, prelazeći iz jednog mesta u drugo. Naročito su se zadržavali onde, gde bi našli dobru vodu i pašu za svoju stoku. Izdržavali su se ne rukodeljem, ili trgovinom, ili zemljoradnjom, već lovom, i prvenstveno pljačkom, Sve oružje njihovo beše mač, luk i koplje, a sav posao im beše: napadati na tuđa naselja, i vršiti razbojništva po putevima.
Prepodobni oci koji behu izabrali usamljenički život u Bogu nalažahu se: neki u pustinji Sinajskoj, neki u pećinama i raselinama, neki u malim kelijama blizu voda, neki kraj crkve, hraneći se divljim zeljem, urmama i drugim voćem. Malo je ko od njih jeo hleba, jer su živeli u velikom uzdržanju i postu. Uzimali su hranu: neki svakog drugog dana, drugi u dva ili tri dana jedanput, a neki - jedanput nedeljno, tek da održe telo u životu. U sviju njih žitije beše ravnoangelno, jer su zanemarivali tela svoja a brinuli se o dušama svojim, i trudili se da ugode Gospodu. Njemu su svesrdno i služili, goreći duhom i slaveći Ga i danju i noću. Molitva i psalmopjenije behu im neprestano u ustima. Nedeljom su se svi sabirali u jednu crkvu; tamo su vršili svenoćna bogosluženja, pričešćivali se božanskim Tajnama, i opet vraćali u svoje kelije na bezmolvije. Među njima bejaše i prepodobni Nil Postnik. On je ranije bio eparh u Carigradu, i u braku imao dva deteta. Zatim se dogovori sa suprugom, i ostaviše svet: ona se u ženskom manastiru postriže za monahinju, sa ćerčicom, a on uze sa sobom sina Teodula i dođe na Goru Sinajsku. On i bi očevidac varvarske najezde, i kasnije opisa kako sveti oci behu pobijeni.
Prepodobni Nil življaše na Gori. Imao je običaj da posećuje okolne oce. Jednom siđe s Gore sa sinom u posetu ocima kod Svete kupine. Tu uveče za trpezom prezviter toga mesta, blaženi Teodul, reče bratiji: Ko zna, da li će nas ova trpeza sabrati opet ovako sve pre no što umremo? - A ovo reče provideći Duhom napast koja se imala desiti. Sutradan posle jutrenja iznenada napadoše varvari na sveto mesto, i kao besni psi opkoliše obitelj. Halakahu naokolo, plašeći nas unutra. Onda navališe na skrovišta, u kojima beše nešto sušenog voća, koje se čuvalo da bi zimi sluge Božje postnici mogli prehraniti svoja mnogonamučena tela. Pošto tu hranu pokupiše, varvari jurnuše u crkvu, gde se behu oci sabrali, i izvedoše ih iz crkve. Onda ih svukoše, i poređaše ih nage da ih pobiju. Najpre starije, pa mlađe. Najstarijem među njima, prezviteru svetoga mesta blaženom Teodulu, prvo narediše da sagne glavu za posečenje. Dva varvarina sa isukanim mačevima, jarosna pogleda, stadoše pored prepodobnoga. On bez imalo straha saže glavu pod mač i tihim glasom reče: Blagosloven Gospod! - I udariše ga oba varvarina, jedan za drugim, i rasekoše mu trup napola; i tako blaženi muž pade na zemlju. Onda dohvatiše drugoga starca, koji je živeo zajedno sa prezviterom, te i njega ubiše. Beše tu i jedan dečko koji je prisluživao prezviteru. Njemu narediše da skupi voće razbacano po zemlji, kao tobože želeći da ga poštede i sačuvaju da im bude sluga. Kad se dečko saže i poče skupljati voće, jedan varvarin koji stajaše pozadi krišom trže mač, snažno udari dečka i ubi ga.
Dok ubivahu i druge oce, neki varvari dadoše rukom znak ostalim crnoriscima da beže. To beše volja Božja. I oni koji behu telom snažniji, i mogahu da beže, pobegoše preko provalije u goru, kuda je varvarima bilo teško goniti ih. I blaženi Nil pobeže sa njima, i spase se smrti, ali sin njegov Teodul ostade u rukama varvara. Pošto beše veoma lep mladić, varvari ga ne ubiše već vezana sa sobom odvedoše. Namera im beše da ga prinesu na žrtvu zvezdi Danici, koju mesto Boga imađahu. Oni nisu znali za jedinog Boga, Sazdatelja svih; a nisu se klanjali ni idolima, niti poštovali ikoga od neznabožačkih bogova. Jedino su

Izvor: Crkveni Kalendar