Sveti prepodobni mučenik Teodor i Teofan Načertani

Spomen 27. decembar

MEĐU MUČENICIMA postradalim za Hrista, jedni su se podvizavali za hrišćansku veru suprotstavljajući se neznabošcima koji su štitili svoju idolopokloničku zabludu; a drugi, podvizavajući se za pravu veru protiv hrišćana, no hrišćana koji su nepravoslavno verovali, podneše ne manje trudova od prvih, zbog čega i dobiše jednake s njima vence. Meću ove druge spada divni i veliki Teodor.
Teodora odgaji Palestina, data Bogom u nasleđe Avraamu i s pravom nazvana obećana zemlja, jer iz nje proizađe ne samo sav sabor Proroka i Patrijaraha, nego i sam Hristos otuda je po telu, a tako isto i sav sabor bogougodnih Apostola. Ta zemlja dade svetu i ovaj svetilnik vere i stub pobožnosti - svetog Teodora. Jer njegovi blagorodni roditelji, čije se svo imanje i bogatstvo sastojaše u tome što behu i nazivahu se hrišćani, življahu u svetom gradu Jerusalimu. Izdanak njihov, sveti Teodor još u ranom detinjstvu steče od njih veliku mudrost; i u doba dečaštva on posedovaše um ne dečački. Umesto da se bavi dečjim igrama i posvećuje pažnju pozorištima, on stalno boravljaše po hramovima Božjim. Za njega beše najprijatnije pozorište: da marljivo posmatra dobra dela i čestite naravi, i da sebe uči njima i upražnjava ih. Ujedno s tim, njemu beše hvala ovo: besprekorno slušati svoje roditelje. Jednom rečju: Teodor od samog početka pokaza, kao peka plodonosna voćka, kakav će on biti kasnije.
Kada Teodor poodraste, roditelji ga dadoše u manastir svetog Save Osvećenog jednom učenom i vrlinskom prezviteru, da kod njega izuči Božanske knjige Svetoga Pisma, a ujedno s tim da se nauči i strahu Božijem. Teodor imađaše brata po imenu Teofana, mlađeg od njega po godinama ali ravnog njemu po vrlinama. Oni se zajedno učahu kod tog istog prezvitera. Bistar, Teodor za kratko vreme izuči svu predavanu mu knjižnu nauku. No žudeći za višom filosofijom, za višim znanjima, Teodor izađe iz manastira i nađe jednog starijeg, vrlo mudrog čoveka, i zamoli ga da ga uzme među svoje učenike. Kod ovog učitelja Teodor savršeno izuči ne samo svetsku filosofiju nego steče i mudrost duhovnu. On se nauči od njega prezirati svet i sve što je u svetu. I pošto postade savršen u obema filosofijama, u obema naukama: svetskoj i duhovnoj, on se ponovo vrati u obitelj svetoga Save. I zamonaši se.
Tvoreći kao monah ugodna Bogu dela, on životom svojim prevazilažaše druge. Jer ko tamo beše krotkiji od njega? ko nezlobiviji? ko uzdržljiviji? ko bolje od njega znađaše kada treba ćutati ili govoriti, ili što uraditi, i to tako da se ni molčanije ne naruši, niti korisna reč propusti izgovoriti u pravo vreme, niti neki manastirski posao ostaviti neurađen? Ko tako umrtvi telo svoje, obuzda oči i jezik, odbi napadaje pomisli, kao Teodor? Zbog takvih vrlina njegovih, po promislu Božjem a i po želji sve tamošnje bratije, njega Jerusalimski arhijerej posveti za prezvitera.
I tako, obitelj svetoga Save imađaše njega kao vrednu pčelu koja marljivo skuplja med vrlina. No o prepodobnom Teodoru valja reći i to, da u njemu beše nešto što nekada i u proroku Jeremiji, kome bi rečeno od Boga: Prije nego te sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izide iz utrobe, posvetih te (Jerem. 1, 5). Jer kada on još kao dečko življaše u lavri svetoga Save i učaše se knjizi kod spomenutog prezvitera, ovaj bogonadahnuti prezviter proreče o njemu ovo: "Ovaj divni mladić svoj podvižnički život na zemlji završiće mučeničkom smrću radi Hrista". - To se kasnije i zbi, kao što će se videti iz daljeg izlaganja.
U to vreme ponovo planu ikonoborska jeres koja beše iskorenjena iz Crkve posle Lava Isavrijanca, Konstantina Kopronima i sina mu Lava Hazara, i predana anatemi Sedmim Vaseljenskim saborom, sazvanim od blagočestive carice Irine i sina joj Konstantina. Ovu jeres obnovi zločestivi car Lav Jermenin.
Kada svjatjejši patrijarh Nikifor krunisaše Lava Jermenina u sabornoj crkvi za cara i metaše mu krunu na glavu, on oseti u rukama svojim bol, kao od trnja, i činjaše se svetitelju ta kruna u rukama oštra i bodljikava kao trn; i tada svjatjejšemu patrijarhu bi jasno da je to očigledno znamenje onih za

Izvor: Crkveni Kalendar