Sveta prepodobna Angelina i sveti Jovan despot
Spomen 10. decembar
SVETA Mati Angelina, despotica Srpska i ktitorka manastira Krušedola u Sremu, bila je supruga Svetog Stefana Slepog, despota Srpskog, i majka Svetog Maksima Arhiepiskopa i ovog Svetog Jovana, poslednjeg despota Srpskog iz porodice Brankovića. Njen sveti spomen slavi se posebno 30. jula i tamo se može videti njeno opširno Žitije, a ovde ćemo izneti samo život svetog sina njenog Jovana Despota.
Sveti Jovan beše drugi sin Svetog Stefana Brankovića i Svete Angeline. Rodio se dok mu roditelji življahu još u Albaniji, a odrastao je u Beogradu, mestu u oblasti Furlaniji (šire područje Tršćanskog zaliva u Italiji), gde su mu se potom roditelji preselili i živeli. Tu je u domu oca svoga i matere stekao dobro hrišćansko vaspitanje i lepo svetovno obrazovanje. Njegovom vaspitanju i obrazovanju dosta su doprineli i monasi, kojih je uvek bilo u domu svetih mu roditelja. Zahvaljujući svojim svetim roditeljima i ovim pravoslavnim monasima, mladi Jovan je sebe izgradio na čvrstim temeljima pravoslavne vere i svetog bogougodnog života, tako da, iako je živeo među inoplemenima i jereticima u Italiji i Mađarskoj i među grešnicima u svetu, ipak je sebe sačuvao čista u oboma, to jest u pravoj veri i vrlini.
Posle smrti Jovanovog oca Sv. Stefana , nekoliko godina kasnije, to jest godine 1486, majka Jovanova Sv. Angelina, sa Jovanom i bratom mu Maksimom, pređu iz Furlanije preko Beča u Budim, uzevši pritom sa sobom i mošti Sv. Stefana Slepog. U Budimu ih lepo primi mađarski kralj Matija i podari im gradove Kupinovo i Slankamen u Sremu. Tom prilikom, kralj podari i titulu despota starijem Đorđu, koji se potom uskoro zamonaši pod imenom Maksim, tako da titulu i mesto despota Srpskog u Sremu preuzme tada Sveti Jovan. Njihova prestonica i boravište bio je najpre grad Kupinik na reci Savi u Sremu, gde su u crkvi Sv. Apostola Luke bile smeštene mošti njihovog oca Svetog Stefana. Zbog čestih pak napada Turaka preko Save, despot Jovan premesti zatim svoju prestonicu u grad Berkasovo, blizu manastira Pribine Glave.
Kao despot Srpski u Sremu, pravedni Jovan je vodio, s jedne strane, vitešku borbu protiv inovernih Turaka, koji su s juga napadali, a s druge strane borio se protiv pokušaja rimokatolika da njegov pravoslavni narod pounijate. Nalazeći se pod vlašću mađarskog kralja, Jovan je njemu pomagao svojom vojskom u borbama protiv Turaka, i u tome pokazivao daleko veće uspehe nego Mađari i Mlečići, koji su tih godina ratovali sa Turcima. Blagoverni despot Srpski Jovan želeo je da oslobodi i sve srpske porobljene krajeve na jugu, ali je to prevazilazilo njegove snage. Jovan se molio Bogu da Bog zaštiti njegov Srpski narod i da mu pomogne da sačuva svoju veru i dušu. Zato je on pomagao mnoge pravoslavne manastire, moleći monahe da se u njima mole za spasenje Srpskog naroda i za spasenje njegovo i njegove porodice. Sa svojom majkom Angelinom i sa bratom Maksimom, a i sam sa svoje strane, Jovan je pomagao velikim prilozima i Svetogorske manastire Svetog Pavla, Hilandar i Esfigmen, a takođe i manastir Krupu u Dalmaciji, kao i mnoge manastire u Sremu, Bačkoj i Banatu. Po narodnom predanju on je sa svojim bratom Maksimom podigao ili obnovio manastire Pribinu Glavu, Mesić, Fenek, Divše, Beočin, Šišatovac i druge.
Ali, mladi i pravedni despot Srpski Jovan nije dugo živeo na zemlji. Leta života njegovog bila su malobrojna, ali su zato bila ispunjena mnogim dobrim delima m bogougodnim podvizima. On se mirno upokojio u Gospodu 10. decembra 1502. godine u svojoj prestonici Berkasovu i česno je pogreben u crkvi Svetog Luke u Kuššovu pokraj svoga svetoga oca. Posle tri godine, telo njegovo bilo je objavljeno kao celo i sveto, i od tada ga je pravoelavni narod počeo poštovati kao svetitelja Božjeg. Sveta mati njegova Angelina i brat mu Maksim, prilikom svog odlaska u Vlašku (godine 1505) kod vlaškog vojvode Jovana Radula IV, uzeli su sa sobom i mošti Sv. Stefana Slepog i ovoga Svetog despota Jovana, ali su ih pri povratku iz Vlaške (godine 1509) opet vratili u Kupinovo. Kada su zatim oni podigli svoju zadužbinu
Izvor: Crkveni Kalendar
