Sveta prepodobna Apolinarija

Spomen 5. januar

Kada umre grčki car Arkadije, sin njegov Teodosije imađaše osam godina. Brat Arkadijev, rimski car Honorije odredi maloletnom caru za namesnika prokonzula Antemija, čoveka mudra i vrlo pobožna. Do Teodosijevog punoletstva od je vladao umesto cara, zbog čega ga i sveti Simeon Metafrast koji je napisao ovo žitije, naziva stalno carem.
Antemije car imađaše dve kćeri. Mlađa, od ranog detinjstva imađaše u sebi duha nečista, a starija, kojoj beše ime Apolinarija, izmalena mnogo posećivaše svete crkve i provođaše vreme u molitvama. Kada Apolinarija postade punoletna, roditelji smerahu da je udadu. Ali ona to odbi, i reče roditeljima: Hoću da idem u manastir da slušam Sveto Pismo i da vodim manastirski život. - A roditelji joj govorahu: Mi želimo da te udamo. - Ona im odgovori: Neću da se udajem, nego se nadam da će Bog i mene bogobojažljivošću sačuvati čistu, kao što čuva neporočnima svoje svete devojke.
I ovo izgledaše roditeljima novo i čudno, da devojka u tim godinama tako govorn, obuzeta božanskom željom. I opet zamoli Apolinarija svoje roditelje da joj dovedu neku monahinju koja bi je naučila Psaltiru i čitanju Svetog Pisma. A car Antemije mnogo tugovaše zbog njene namere, jer željaše da je uda. Ali pošto devojka beše postojana u svojoj želji, i ne pristajaše na prosioce, mladiće visokog porekla, roditelji joj rekoše: Šta onda hoćeš, kćeri? - A ona im odgovori: Molim vas da me date Bogu, i primićete nagradu za moje devičanstvo.
Videći da je Apolinarijina namera nepromenljiva, čvrsta i bogoljubiva, roditelji rekoše: Neka bude volja Gospodnja!
• I dovedoše joj iskusnu monahinju, koja je nauči da čita svete knjige. Onda Apolinarija reče roditeljima: Molim vas da me pustite da vidim sveta mesta u Jerusalimu, da se pomolim tamo i poklonim Časnom Krstu i svetom Vaskrsenju Hristovom. - A oni je ne htedoše pustiti, jer im ona beše jedina uteha u kući, i više je voljahu nego njenu sestru u kojoj beše nečisti duh. No pošto ona još dugo vreme navaljivaše na njih sa istom željom, oni najzad pristadoše iako teška srca. Onda joj dadoše mnoge sluge i sluškinje, i dovoljno zlata i srebra, i rekoše joj: Uzmi, kćeri, i idi; ispuni želju svoju, jer Bog hoće da mu budeš sluškinja. - I pošto je smestiše u lađu, grljahu je i govorahu: Seti nas se, kćeri, u svetim mestima. - A ona im reče: Kao što vi ispunjavate želju srca mog, tako neka Bog ispuni molitve vaše koje My upućujete! I neka vas izbavi Gospod u zli dan!
I rastavši se tako s roditeljima, ona krenu na put. A kada stigoše u Askalon, ostade onde nekoliko dana zbog bure na moru. I obiđe tamo sve crkve i manastire, moleći se i dajući poklone. Zatim našavši saputnike, produži put, i stiže u sveti grad Jerusalim. Tu se pokloni Vaskrsenju Gospodnjem i Časnom Krstu, usrdno se moleći za svoje roditelje. I svaki dan posećivaše ženske manastire, i davaše mnogo milostinje potrebitima. I poče otpuštati svoje suvišne sluge i sluškinje, darujući im slobodu. Pritom ih bogato obdarivaše i molitvama njihovim sebe preporučivaše. A posle nekoliko dana, pošto satvori svoje molitve po svetim mestima, i bi na Jordanu, reče onima što behu s njom: Braćo moja, hoću i vas da pustim na slobodu, samo hajdmo najpre u Aleksandriju da se poklonimo svetome Mini.
• A oni odgovoriše: Neka bude kako ti kažeš, gospođo.
Kada se približavahu Aleksandriji, doznade za njen dolazak prokonzul Aleksandrijski, i posla ugledne ljude da je sretnu i da joj se poklone kao carevoj kćeri. Ona pak, da bi izbegla počasti, uđe u grad noću, i sama dođe u prokonzulov dom, i pokloni se njemu i njegovoj ženi. A prokonzul i žena mu padoše joj pred noge, govoreći: Zašto si tako uradila, gospođo? Mi poslasmo k tebi da ti se poklone, a ti, gospođa naša, došla si i poklonila si se nama. - Odgovori im blažena Apolinarija: Hoćete li da mi učinite po volji? - Oni rekoše: Da, gospođo. - Reče im sveta: Otpustite me što pre, niti navaljujte na me sa počastima, jer hoću da idem da se pomolim svetom mučeniku Mini.
• A oni pošto je obdariše česnim darovima, otpustiše je.
Blažena razdade te darove sirotinji, i za

Izvor: Crkveni Kalendar