Sveta prepodobna Atanasija

Spomen 12. april

Praznovati spomen Svetih, apostolska je zapovest; a opisivati njihove živote i podvige radi sveopšte koristi, zaista je pohvalno i spasonosno. Zbog toga nam se prohte da makar ukratko opišemo i život blažene Atanasije, da se u toku vremena ne bi zaboravile dobre stvari, i tako ljudi bili lišeni onoga što je korisno za dušu. Ova slavna žena, čije ime znači besmrtnost, rođena je na ostrvu Egini, od roditelja bogatih i blagorodnih: od oca Nikite i majke Irine. Odgajena od pobožnih roditelja, ona postade blagoprijatan sasud Svetoga Duha. U sedmoj godini svojoj ona za kratko vreme izuči Psaltir. Mnogo je volela knjigu, i usrdno je izučavala Sveto Pismo. Jednoga dana kad je platno tkala ona vide sjajnu zvezdu gde silazi s neba k njoj, dođe do njenih prsiju i svu je obasja; i čim se približi njenim prsima, odmah postade nevidljiva. Od toga časa blažena devojčica se prosveti dušom, i poče mrzeti sujetu ovoga sveta, i željaše da ide u manastir. Ali se roditelji njeni silno usprotiviše tome, i silom je udadoše preko njene volje. No ona požive sa mužem samo šesnaest dana, i iznenada obudove. Jer Mavri udariše na njihovu zemlju, i muž Atanasijin morade u rat, u kome pogibe od mača varvara.
Posle pogibije svoga muža Atanasija opet prigrli svoju pređašnju nameru, da ide u manastir. Ali pre no što ona to ostvari, iznenada stiže careva naredba da se devojke i mlade udovice udaju za njegove kopljanike. I roditelji opet primoraše Atanasiju da se po drugi put uda. No i posle toga ona se truđaše oko svoga spasenja. upražnjavajući revnosno psalmopjenije i prilježno čitanje svetih knjiga. Nju nikakve slasti ovoga sveta nisu mogle privući, niti briga o privremenom blagu zahvatiti. Ukrašena krotošću i smernošću, ona je svešteno sijala, i svi su je domaći veoma voleli a susedi hvalili, znajući njenu vrlinu. U davanju milostinje bila je toliko usrdna da, iako je njen dom bio pun prepun svakovrsnih blaga, ipak joj sve to nije bilo dovoljno za razdavanje. Sve inoke i strance koji su njenom domu dolazili, ona je česno primala i gostoljubivo dočekivala. Udovicama, sirotama i svima nevoljnima ona je obilno davala što im je bilo potrebno za život. Jednom za vreme gladi ona je prehranila ne samo jednoverne nego i neverne. Jer ispunjavaše reč Gospodnju koja kaže: Budite milostivi kao što je i Otac vaš nebeski milostiv, jer On zapoveda svome suncu te obasjava i zle i dobre, i daje dažd i pravednima i nepravednima (Lk. 6, 36; Mt. 5, 45). I ona davaše nevoljnima ne samo hranu nego i odeću i druge potrebne stvari. A u nedeljne i praznične dane ona je s ljubavlju prizivala k sebi svoje susetke i čitala im Sveto Pismo. I otvaraše im um za Gospodnji strah i ljubav, i pobuđivaše ih na vrlinu. Tako napredujući u božanskim stvarima, i ukrašavajući sebe dobrim delima kao cvećem, ona posle nekoliko godina usavetova svoga muža da se odrekne sveta i pristupi svetom monaškom životu. Upućivan svojom blaženom suprugom, on bi dobar monah, i požive sveto, i upokoji se u Gospodu.
Blažena Atanasija, postavši slobodna, sva se posveti Bogu. Tada se okupiše oko nje i druge pobožne žene, koje su imale istu nameru i duhom gorele. I Atanasija, razdavši sve svoje imanje ništima, ubrzo sa svima tim ženama napusti život u svetu i ode u jedno povučeno i zabačeno mesto. Tamo stadoše voditi bezmolvno žitije, žitije molitvenog isposničkog tihovanja i biše postrižene od jednog svetog starca. A posle tri-četiri godine blažena Atanasija, iako se mnogo odupirala, bi primorana da primi starešinstvo nad tim ženama. One su je nazivale igumanijom, a ona je sebe smatrala za najposlednju, držeći zapovest Gospodnju: Koji hoće da bude među vama najveći, neka vam bude sluga (Mt. 20, 26.27). Ali koja reč i koji jezik može izraziti visinu njenog smirenja? Iako je bila igumanija, ona nikada nije dopustila da je ijedna sestra posluži, ili vodu joj na ruke izlije, govoreći za sebe da je nedostojna i da boravi s njima, akamoli da je neka služi. Uzdržanje njeno beše veliko: uzimala je hranu samo jednom na dan, i to malo ječmenog hleba i vode uveče; a samo na Božić

Izvor: Crkveni Kalendar