Sveta prepodobna Efrosinija

Spomen 25. septembar

U gradu Aleksandriji življaše čovek po imenu Pafnutije: bogat, slavan ugledan, bojao se Boga, držao zapovesti Gospodnje i vodio bogougodan život Supruga njegova takođe beše dobra, pobožna, bogobojažljiva. Samo ih je jedno tištalo: oni nemahu dece; zbog toga su silno tugovali jer nisu imali kome ostaviti svoje imanje, koji bi i posle njihove smrti dobro rukovao njime. Tužni zbog bezdetnosti svoje, oni se stalno moljahu Bogu da im podari porod. I davahu mnoge milostinje ubogima, crkvama i manastirima; pored toga dane provođahu u postu i molitvama, obilažahu hramove Božje i moljahu Boga da im ispuni želju. Jednom Pafnutije otide u jedan manastir, za čijeg igumana beše čuo da je čovek svetog života; i dade manastiru veliki prilog. Razgovarajući sa igumanom on dobi veliku duhovnu korist i oseti da je iguman zaista Božji čovek, pa mu kaza kako mnogo pati što nema dece. I metanišući pred igumanom, on ga moljaše da se zajedno sa bratijom pomoli za njega Bogu da mu podari porod. I preblagi Gospod koji prima molitve onih koji Mu se usrdno mole i prizivaju Ga istinski, usliši igumanove molitve i blagoslovi Pafnutija te njegova supruga rodi kćer, divno žensko dete. Veoma radosni, roditelji od sveg srca uznošahu veliku blagodarnost Bogu. Na krštenju detencetu dadoše ime Efrosinija. Od toga vremena Pafnutije često posećivaše taj manastir, davaše svima monasima milostinju, i prema igumanu gajaše veliku ljubav zbog korisnih pouka koje dobijaše od njega, a i zbog toga što na njegove molitve dobi čedo od Boga.
Kada Efrosiniji bi dvanaest godina, njena se majka prestavi iz ovog života; a Pafnutije produži poučavati svoju kćer Svetome Pismu. Naučivši se čitanju Svetoga Pisma, devojčica se usrdno bavljaše čitanjem svetih knjiga. I kroz celu Aleksandriju se pronese glas o njenoj blagorazumnosti i lepoti. Zbog toga mnogi visokorodni i bogati građani utrkivahu se ko će uspeti kod njenog oca da je isprosi za svoga sina. No Pafnutije im odgovaraše: Neka bude onako kako Gospod hoće.
Međutim jedan čovek koji prevazilažaše sve svojim visokorodstvom, činom, bogatstvom i slavom, umoli Pafnutija da svoju kćer da za njegovog sina; i Pafnutije pristade. Oni se dogovoriše i odrediše i sam dan svadbe. No pre svadbe Pafnutije ode sa ćerkom u manastir kod gorespomenutog igumana, koga je voleo kao oca svoga, i reče mu: Dovedoh k tebi, sveti oče, moju kćer koju mi Bog podari na tvoje molitve, da se pomoliš za nju, jer hoću da je udam. - Iguman blagoslovi Efrosiniju, pa sevši razgovarahu s Pafnutijem o spasenju duše, a kćer njegovu poučavaše celomudriju, smirenosti, milostivosti, strahu Božjem i ljubavi Božjoj. Sve ove reči mudra i blagorazumna devojka slagaše u srcu svom; a beše joj osamnaest godina. Iguman ih zadrža u gostima, i Pafnutije ostade sa svojom kćerkom tri dana u manastirskoj gostoprimnici. U toku tih dana oni svakodnevno prisustvovahu crkvenim bogosluženjima; i posmatrajući podvige monaške, oni se divljahu njihovom životu, i govorahu u sebi: Blago ovim ljudima, jer oni i ovde na zemlji žive kao anđeli, i u budućem životu boraviće sa anđelima. - I srce Efrosinijino poče se puniti božanstvenom željom da podražava sveti život njihov. Po isteku tri dana Pafnutije reče igumanu: Dopusti nam, čeoni oče, da ti se poklonimo, jer nam valja ići u grad. - A Efrosinija pripavši k nogama igumanu, reče: Molim te, oče, pomoli se za mene, da Gospod spase dušu moju. - Iguman je blagoslovi, govoreći: Bože, Ti znaš svakoga čoveka pre rođenja njegova, postaraj se Ti sam o ovoj sluškinji Tvojoj da se udostoji udela i nagrade sa svima koji su Ti otpamtiveka ugodili. - I poklonivši se igumanu i bratiji, Pafnutije sa ćerkom ode u grad. Ovaj pravedni čovek duboko poštovaše monaški čin; i kad bi na putu ili u gradu sreo kakvog monaha, on ga je odvodio svojoj kući, gostio ga i molio da se pomoli Bogu za njega i njegovu kćer.
Uskoro se u spomenutom manastiru približi dan spomena osnivača toga manastira, i iguman posla jednog od bratije da zamoli dobrotvora njihovog Pafnutija da im dođe na taj dan. Ali brat ne zateče Pafnutija

Izvor: Crkveni Kalendar