Sveta prepodobna Sinklitikija
Spomen 5. januar
ŽITIJE SVETE I BLAŽENE MATERE I UČITELJICE NAŠE
SINKLITIKIJE[4]
1. Trebalo bi da svi ljudi budu upućeni u ono što je dobro, jer, uvežbani u dobrim stvarima, oni ne bi imali gubitke u životu. Međutim, mnoga dobra nepoznata su prostima i neupućenima. To im se pak dešava zbog toga što im je um postao tup od nemarnosti. Jer često se dešavalo da drago kamenje dođe u ruke siromaha, i oni ne znajući o tome ništa, gledali su to kamenje kao ništavno i nepotrebno. Tako i mi, imajući detinjastu i neiskusnu dušu, sretnemo li se sa ovim dragocenim biserom, ne smatramo ga nizašta veliko, jer gledamo samo na njegov spoljašnji oblik, dok je poznavanje njegove prirode daleko od nas. Ako nas pak neko od naših bližnjih pouči malo o njegovoj vrednosti, u nama se tada rađa božanstvena želja za njim, jer sama ta stvar podstiče naš um ka toj želji.
2. Ja i sebe ubrajam u takve; zašto onda govoriti o nama kao da mi nešto znamo da kažemo o blaženoj i slavnoj ovoj Sinklitikiji? Smatram da nikakvo ljudsko biće nije u stanju da prikaže njena dobra dela. A ako neko i pokuša da kaže nešto o njoj, makar bio i mudar i učen, beskrajno mnogo će izostati iza onoga što je potrebno reći o njoj. Jer kao što oni koji hoće ga gledaju u sunce kvare svoje oči, tako i one koji pokušavaju da se ogledaju na njenom žitiju hvata vrtoglavica od veličine njenih podviga, i otstupaju ili raslabljuju sebe zbog pomućenja misli uma.
3. Mi pak, isledivši po svojim moćima ono što se odnosi na ličnost blažene Sinklitikije, i čuvši donekle od njenih vršnjaka ono što se tiče njenog prvog života, i prosvetivši se donekle od samih činjenica, rešismo da ovo pišemo skupljajući sebi spasonosnu duhovnu hranu. No govoriti dostojno o njoj, nemoguće je ne samo nama, nego je to neostvarljivo i za mnoge druge.
4. Ova sveta imenjakinja nebeskog saveta[5] beše iz Makedonske zemlje. Njeni preci, čuvši za bogoljublje i hristoljublje Aleksandrinaca, odoše iz Makedonije u grad Aleksandra Makedonca[6]. Došavši u zemlju Aleksandrijsku i našavši da je stvarnost izvrsnija nego što se pričalo, sa radošću se nastaniše u njoj. No nisu se oni radovali mnogobrojnosti ljudstva, niti su se divili veličini graćevina, nego su se radovali što su našli čvrstu i jedinstvenu veru uz iskrenu ljubav, i zato su svoju novu otadžbinu stavljali ispred stare.
5. No blažena Sinklitikija beše i poreklom znamenita, i pritom ukrašena i drugim, po svetskom shvatanju, raskošnim stvarima. Imala je ona i jednu istomislenu sestru, i dva brata, koji su takođe provodili čestit život. Jedan od njih umre još kao dete, a drugi, kada mu bi 25 godina, htedoše roditelji da ga ožene. Kada je već sve bilo gotovo za svadbu, i obavljeni svi narodni običaji, mladić iznenada odlete kao ptica sa stene, zamenivši zemaljsku nevestu prečistim i slobodnim saborom Svetih na nebu.
6. Blažena pak Sinklitikija, budući još u naručju roditeljskom, upražnjavaše pre svega dušu u bogoljublju; i nije toliko vodila brigu o telu, koliko je bdila nad prirodnim nagonima.
7. Ona beše i po telu izvanredno lepa, tako da su joj mnogi prosioci dolazili još od najranijeg uzrasta, privlačeni ili njenim bogatstvom, ili ugledom njenih roditelja, ili ih je raspaljivala lepota ove device. Roditelji su je svesrdno postrekavali na brak, nastojeći da im se od nje očuva potomstvo. No ona, celomudrena i plemenita dušom, nikako se nije slagala sa takvim savetima roditelja, već je, slušajući o svetskom braku, zamišljala u umu brak božanski, i, prezrevši mnoge prosioce, težila jedino Nebeskom Ženiku.
8. U njoj se mogla videti dostojna učenica blažene Tekle, koja je sledovala jednoj i istoj nauci i poukama. Uostalom, obema beše jedan isti zaručnik - Hristos, i jedan isti nevestoukrasitelj - Pavle. Mislim takođe da im se ni soba nije razlikovala, jer im obema bračna soba beše Crkva, i jedan isti David obadvema pevaše čestne i božanske pesme. Jer on blagozvučnim kimvalima veseli duše posvećene Bogu, i timpanima i psaltirskim lirama uznosi najsavršeniju pesmu. Marijam pak dovodi igračice na ove sveštene svadbe, govoreći: "Pevajmo Gospodu, jer se slavn
Izvor: Crkveni Kalendar
