Sveta prepodobna mučenica Evgenija i drugi s njom

Spomen 24. decembar

U SEDMOJ godini carovanja rimskoga cara Komoda, koji nasledi presto posle oca svoga Marka Avrelija, bi postavljen za eparha celoga Egipta neki znameniti velmoža, po imenu Filip. I Filip sa svojom ženom Klavdijom i decom pređe iz Rima u Aleksandriju. Imađaše on dva sina, Avita i Sergija, i jedinicu ćerku Evgeniju, veoma lepu telom i celomudrenu duhom. Evo povesti o njenom životu.
Filip upravljaše Egiptom po rimskim zakonima i običajima predaka. On ni najmanje nije voleo vračare i mađioničare, i silno ih je gonio i uništavao. Isto tako on nije voleo ni Jevreje; on im čak ni ime nije mogao čuti. Međutim prema hrišćanima se ponašao veoma blago; i mada ih, po carskom naređenju, beše isterao iz grada Aleksandrije, ipak im je dopustio da u predgrađu grada mirno žive i slobodno služe svome Bogu, jer on cenjaše hrišćane zbog njihovog savršenog života i mudrosti. Sam pak on usrdno se bavljaše grčkom filosofijom, u kojoj vaspitavaše i svoju kćer Evgeniju. Pritom Filip učaše Evgeniju da vlada i latinskim i grčkim jezikom, i da slobodno i krasnorečivo govori na oba ta jezika, mnogo se starajući da Evgenija postigne što veći uspeh u filosofiji i ostalim naukama. A ona, bistra i vrlo marljiva, lako napredovaše u svima naukama. Što jednom čuje ili pročita, to je ona čvrsto pamtila, čuvajući to u srcu evom kao da je napisano na čeličnim tablicama. A beše Evgenija lepa lica i divna tela, no još lepša celomudrenošću svojih mieli i divnija devičanskom čistotom. Stoga jedan od najznamenitijih velikodostojnika rimskih, po imenu Akvilin, zažele da je veri svome sinu Akviliju za nevestu. I kada je roditelji upitaše, da li ona pristaje da se uda za tog visokorodnog mladića, Evgenija odgovori: Muža treba izabrati sebi boljega po životu a ne po poreklu, jer se ima živeti s njim a ne s rodom njegovim.
Takođe i drugi visokorodni i bogati mladići željahu da se vere s njom, ali ih ona odbijaše sve što joj se, tobož, ne dopada način njihova življenja, a u samoj stvari ona je to činila jedino iz želje i brige da ostane i živi u devstvenosti.
Tako se pripremaše divan i čist sasud za primanje božanskog miomirisnog mira. I ubrzo za njenim dobrim delima posledova dobra vera, i ona čista pristupi k čistome izvoru pobožnosti. Kao početak pak Evgenijina obraćenja k Bogu posluži sledeći događaj: Slučajno ili, bolje reći, po Božjem promislu Evgeniji dođe do ruku knjiga PoslaNica svetog apostola Pavla. Pažljivo je pročitavajući i ulazeći u njen smisao, Evgenija poznade da postoji Jedan Istiniti Bog koje je stvorio vaseljenu: i njoj se odmah prosveti um, koji u nje beše odavna predočišćen i pripremljen za primanje Svetoga Duha. I ona srcem čvrsto poverova u Hrista, ali se ne usuđivaše da Ga javno ispoveda ustima, bojeći se gnjeva svojih roditelja.
Kada, po carskom naređenju, izgnaše iz Aleksandrije hrišćane, čije učenje Evgenija veoma željaše čuti, to ona zamoli roditelje da joj dozvole da ide u predgrađe na jedno od njihovih imanja, da se tamo u osami odmori i osveži. A roditelji, ne sluteći ništa o njenoj tajnoj nameri, dozvoliše joj da ide u predgrađe radi osveženja. Ona pak, prolazeći kolima sa svojim evnusima i robinjama pored manastira u jednom od hrišćanskih naselja, ču kako monasi pevaju iza ograde: "Svi su bogovi neznabožaca demoni; a Gospod je nebesa stvorio" (Psal. 95, 5). Čuvši ove reči, i postidevši se zablude predaka, ona uzdahnu iz dubine srca, i reče dvojici svojih evnuha, Protu i Jakintu: Vi ste sa mnom dovoljno izučili nauke; mi smo zajedno shvatili učenja Sokrata, Aristotela i Platona, poznate zablude stoika n mišljenja Epikura; a pročitali smo i proučili i druge sofiste i pesnike. Vi, razume se, nasigurno znate da su sve to basne koje nemaju u sebi ništa sem neke nalikosti istine, koja može zavesti mnoge. Nije nam nepoznato i to, kako se hvale svojom mudrošću jelini, od kojih neki na sve moguće načine dokazuju da nema nikakvoga boga, a neki opet smatraju da ima mnogo bogova, i dele ih na veće i manje. Hrišćani pak sve njih pobeđuju rečju, govoreći: "Svi su bogovi neznabožaca demoni". Jer vera u te ne

Izvor: Crkveni Kalendar