Sveta prepodobna mučenica Fevronija

Spomen 25. jun

U vreme neznabožnog cara Dioklecijana beše u Rimu eparh Antim, koji imađaše sina Lisimaha, za koga on obruči divnu devojku, ćerku senatora Prosfora. Razbolevši se smrtno, eparh Antim prizva svoga brata Selina i reče mu: Gospodine moj brate! evo ja odlazim iz zemaljskog života i tebi poveravam svoga sina Lisimaha; ti mu budi otac umesto mene, a on neka ti bude sin. Posle moje smrti ti što pre sklopi brak između njega i njegove verenice, Prosforove ćerke.
Selin obeća svome bratu eparhu Antimu da će postupiti po njegovoj želji. Tri dana nakon toga Antim preminu. Posle smrti Antimove, car Dioklecijan dozva k sebi Lisimaha i njegovog strica Selina, i nasamo reče Lisimahu: Mladiću, pamteći ljubav oca tvoga prema meni, ja sam hteo da na njegovo mesto postavim tebe za eparha, ali pošto čuh da voliš hrišćansku veru, ja to odložih dok ne proverim da li je to istina. Radi toga ja hoću da te sada pošaljem na Istok, da tamo iskoreniš hrišćansku veru; i kada se po izvršenju toga budeš vratio, ja ću te nagraditi činom eparha.
Na ove careve reči Lisimah ne smede uzvratiti ništa jer beše vrlo mlad, imađaše oko dvadeset godina. No stric njegov Selin pade pred noge caru i reče: Molim tvoje besmrtno veličanstvo, dopusti Lisimahu da ostane ovde nekoliko dana, da bi stupio u brak sa ćerkom Prosfora. A kada stupi u brak, onda ću zajedno sa njim poći i ja, i mi ćemo zajednički izvršiti sve što nam naredi tvoja božanstvena vlast. - No car reče na to obojici: Najpre idite kuda vam naređujem, i istrebite hrišćane. I kada to uspešno svršite i ovamo se vratite, tada ću vam i ja pomoći da svečano obavite svadbu.
Čuvši to, oni se ne usudiše reći ni jednu reč više, i poslušno se pokoriše carevoj naredbi: uzeše od cara ukaz i sa mnogo vojske krenuše na Istok. Lisimah povede sa sobom svog rođaka, komita Prima, koji beše sin sestre majke njegove, i njemu poveri komandu nad vojskom. Kada stigoše na Istok, oni se zaustaviše u oblasti Palmire, i sve tamošnje hrišćane stadoše tamaniti raznim mukama: jedne ognjem spaljivahu, druge zverovima predavahu, a treće mačem pogubljivahu i tela njihova bacahu psima. Stric Lisimahov Selin beše veoma surov i nečovečan. Veliki strah obuze sve pokrajine na Istoku zbog bezdušne svireposti Selinove. A Lisimah veoma žaljaše hrišćane, jer mu majka bejaše hrišćanka, i od nje se beše naučio poznanju Hrista. Jedne noći on prizva k sebi svoga rođaka, komita Prima, i reče mu: Uvaženi Prime, ti znaš da je otac moj bio neznabožac i u neznaboštvu umro, ali moja mati preminu kao hrišćanka, i za života svog se mnogo staraše da me načini hrišćaninom. Ali ja, bojeći se cara i oca, ne mogoh to učiniti. No od majke imam zapovest da nijednog hrišćanina ne ubijem, i da se trudim da postanem prijatelj Hristov. Sada pak gledam gde stric moj Selin bezdušno muči i ubija hrišćane, i zbog toga mi duša silno pati. Ja hoću da tajno štedim hrišćane, i da one od njih što su po tamnicama puštam da beže i skrivaju se gde mogu.
Komit pristade na to, i oni utvrdiše među sobom sporazum da štede hrišćane. Stoga, čim bi saznali negde za crkve ili manastire hrišćanske, oni su odmah krišom slali tamo poruke, izveštavajući hrišćane o dolasku mučitelja i savetujući im da se kriju. Osim toga komit naredi svojim jednomišljenicima među vojnicima, da ne hvataju hrišćane radi mučenja, nego da i uhvaćene puštaju da beže.
Pošto provede u Palmiri dugo vreme i pobi mnoge hrišćane, Selin namisli da ide u grad Sivapolj, koji se nalazio u krajevima asirijskim, potčinjenim rimskoj vlasti. U tom gradu bejaše ženski manastir sa pedeset monahinja. Igumanija u njemu beše Vriena, učenica blažene igumanije, đakonise Platonide, čije predanje i pravilo ona strogo držaše. A Platonidin ustav beše ovakav: petkom nijedna sestra nije smela raditi nikakav posao, nego su se sve sabirale u crkvu, i tu od jutra do večera provodile u molitvi i u čitanju Božanstvenih knjiga; najpre je do devet sati pre podne sama đakonisa Platonida čitala sestrama bogonadahnute reči, pa je onda predavala knjigu Vrieni, naređujući joj da im ona čita do

Izvor: Crkveni Kalendar