Sveta prepodobna mučenica Teodosija Carigradska

Spomen 29. maj

Sveta nevesta Hristova Teodosija bi rođena u Carigradu od bogatih, česnih, pobožnih i vrlinskih roditelja. Najpre, njeni roditelji dugo godina nisu imali dece. Utučeni zbog toga, oni se mnogo moljahu i mnogo pošćahu, pribegavajući hramovima Božjim i danju i noću, i obilno razdajući milostinju bednima.
Jednom kada behu u crkvi svete mučenice Anastasije na svenoćnom bdeniju, i mati svete Teodosije se sa suzama svesrdno moljaše da joj Gospod podari porod, ona zadrema malo, i javi joj se sveta mučenica Anastasija, i reče joj: Ne tuguj, ženo, jer ćeš začeti i roditi. - Prenuvši se, ona sva radosna ispriča mužu svom viđenje svoje. Muž joj onda reče: Živ Gospod! Ako nam podari porod, pa bio sin ili kćer, mi ćemo ga doneti na dar Njemu, Gospodu i Bogu našem Isusu Hristu.
Posle nekog vremena žena stvarno zače i rodi žensko dete, ovu svetu devojku, i dadoše joj ime Teodosija, što znači: od Boga dana, jer im ona beše darovana od Boga. Zatim roditelji prosvetiše svoje čedo svetim krštenjem. A u četrdeseti dan po rođenju, uze mati svoju ćerčicu u ruke i odnese je u crkvu svete Anastasije, i sa suzama radosnicama uznošaše blagodarnost Gospodu i svetoj Mučenici, obećavajući da će svoju ćerčicu, pošto je odgaji, posvetiti Hristu kao monahinju. Jer pri crkvi svete Anastasije bejaše manastir devica posvećenih Bogu. Dobivši blagoslov, mati se vrati svojoj kući, i vaspitavaše obećanu Hristu ćerčicu sa najvećom marljivošću, učeći je čitanju božanskih knjiga i strahu Božjem, i raspaljujući oganj božanske ljubavi u njenom srcu.
Kada Teodosija napuni sedam godina umre joj otac; mati je onda odvede u manastir svete Anastasije i predade za postriženje u sveti monaški čin. Posle tri godine i mati joj otide ka Gospodu, ostavivši sve svoje imanje svojoj kćeri monahinji Teodosiji. A kada inokinja Teodosija postade punoletna, puna razuma i ljubavi k Bogu, ona ne hte da zadrži za sebe imanje što joj ostade od roditelja, već ga dade Bogu, kome i sebe samu beše prinela na žrtvu živu. Pozvavši zlatara, dade mu potrebno zlato i srebro da okuje tri ikone: Hrista Spasitelja, Presvete Bogorodice i svete mučenice Anastasije. Te ikone behu velike po tri lakta. Tako okovane, blažena Teodosija ih postavi u crkvi, a sve ostalo imanje razdade ništima i ubogima, siročadi i udovicama, a sama živeći u dobrovoljnoj monaškoj sirotinji služaše Gospodu dan i noć, obogaćujući se duhovnim bogatstvom blagodati Božje. Obučena u oklop molitve protiv nevidljivog protivnika, ona isposničkim podvizima i trudovima umrtvljivaše vojujuće na duh telo, i junački pobeđivaše bestelesnog neprijatelja, satirući glavu paklene zmije i obarajući gordog Velijara smirenjem, krotošću, bogougodnom ljubavlju, čistotom, bogobojažljivošću, poslušanjem i ostalim monaškim vrlinama.
Jednom kada sveta monahinja stajaše u ponoći na molitvi, stade pred nju đavo i reče joj: Ti ratuješ protiv mene, i ja ću zaratiti protiv tebe, i ne samo protiv tebe nego i protiv svih hrišćana, jer sam pronašao čoveka pomoću koga mogu povesti borbu protiv Crkve, i mnoge ću odvratiti od poklonjenja ikoni Hristovoj, i mnogi će poći za mnom, tvoreći volju moju. A sveta Teodosija, osenivši sebe krsnim znakom, reče: Budi proklet ti, đavole, protivniče hrišćana! i neka se silom Hrista Boga našeg unište sva lukavstva tvoja!
I đavo iščeze. A prepodobna Teodosija, krsteći se stade pojati psalam Davidom: Neka vaskrsne Bog, i raspu se neprijatelji Njegovi! i neka beže od lica Njegova oni koji Ga nenavide (Ps. 67, 2). - To strašno viđenje i hvalisave reči đavolove blažena Teodosija ispriča svojoj igumaniji, i upita je: Otkuda će doći ta napast na hrišćane, koju đavo obećava navesti? Igumanija joj odgovori: Čedo moje, sveti apostol tvrdi: Svi koji hoće pobožno da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće na gore, varajući i varajući se (2 Tm. 3, 12-13). Jer stado Hristovo je od početka bilo uznemiravano od zlih ljudi, koji nepravilno, jeretički umuju, varajući druge i sebe same; ti zli ljudi i jesu oruđe đavola; a pobožni ljudi su bili oduvek gonjeni. Tako i u sadašnj

Izvor: Crkveni Kalendar