Sveta prepodobna Teodora Kesarijska

PREPODOBNA Teodora podvizavala se u obitelji svete Ane. Živela za carovanja Lava Isavrijanca i sina mu Konstantina. Bila roda znatnog i slavnog: otac joj Teofil bio patricije; majka joj se zvala Teodora. Pošto mnogo godina nije imala dece, majka joj Teodora skrušeno i usrdno molila se Bogu, naročito Presvetoj Bogorodici, da joj podari čedo. I nerotkinja Teodora zače i rodi ovu kćer - Teodoru. Kada kćer odraste, majka je odvede crkvi svete Ane, kao posvećenu Bogu od rođenja, i predade je manastiru svete Ane, zvanom Rigidion. Tu ona stade živeti pod mudrim rukovodstvom pobožne igumanije, i izuči božanstvene knjige. Međutim bogobojažljiv i bogougodan život mlade iskušenice beše strašna muka za pakosnog đavola. Zato on ubaci caru Lavu ikonoborcu misao u glavu, da Teodoru uda za jednog od svojih dvorjana. I Teodora bi silom otrgnuta od sestrinstva, i dovedena u Carigrad. No na sam dan svadbe Skiti udariše na prestonicu; nastade strašna zabuna; car odmah uputi vojsku da brane prestonicu od varvara; uputi i samog mladoženju. V prvom sukobu mladoženja poginu. Osetivši se slobodna, Teodora iskoristi sveopštu zabunu, pa neprimetno od svadbenih gostiju izvuče se, ode na morsku obalu, sede na lađu i radosna otputova u svoj manastir, svesrdno blagodareći Bogu na promišljanju o njoj. A kada potom jedan carski velikodostojnik; pošto se beše čulo da je Teodora u manastiru, dođe po nju u manastir, on je zateče već kao monahinju, i ne hte je dirati nego je ostavi na miru.
Kao monahinja, prepodobna Teodora silno isposti svoje telo, da su joj se kosti videle kroz kožu. Hrana joj beše parče hleba, i to svakog drugog ili trećeg dana, i ništa drugo. Sva joj odeća beše jedna sura vlasenica od kozje dlake. Postelja joj beše: gruba prostirka od kozje dlake, prebačena preko oštrog kamenja, te i kad je spavala, spavanje joj je bilo kratko i mučno, a često je po čitave noći provodila u bdenju, bez sna. Ne zadovoljavajući se tim podvizima, prepodobna mati Teodora nošaše na telu železne verige. Od tih veriga ona dobi rane po telu; iz tih rana se širaše smrad.
Podvizavajući se tako mnogo godina, prepodobna mati naša Teodora blistaše svakom vrlinom. I takva, ona pređe u nestariv i blaženi život na nebesima.