Sveti prepodobnmučenice Arhelaja, Tekla i Suzana

Devstvo pobeđuje svet i ukroćuje telesne strasti. Ono ne beše poznato pramateri Evi, jer njoj bi rečeno od Boga: U mukama ćeš rađati decu, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvoga (1 Mojs. 3, 16). A devstvo je slobodno od toga; ono ne vene od mnogo godina, već svagda cveta i krasi život devujućih; devstvenica postaje nevestom Hristovom, i ulazi u nebeske dvore Ženika svog.
Ukrašena čistim devstvom, tim skupocenim i božanstvenim darom, blažena Arhelaja se unevesti Hristu i pokaza pobediteljkom sveta. Ona življaše u jednom mestu blizu Rima, u malom i nepoznatom manastiru, kakav se mogaše imati u ta, teška za hrišćane, idolopoklonička vremena.
Kada bezbožni car Dioklecijan diže u Rimu veliko gonjenje na hrišćane, sveta devica Arhelaja, sa dvema u Hristu sestrama i sapodvižnicama svojim, Teklom i Suzanom, iz straha od gonjenja napustiše Rim i pobegoše u Kampaniju, preobukavši se u muško odelo, kako ih ne bi poznali da su device. Tamo se, nedaleko od grada Nole, svete device nastaniše u zabačenom i pustom mestu, dane i noći provodeći u usrdnim molitvama, upražnjavajući se u raznim bogougodnim delima, i isceljujući bolesti bolesnika, pošto tamo zbog čistote i svetosti svoga života dobiše od Boga blagodat čudesnog isceljivanja od bolesti. Lica njihova behu smerna, krotka i ujedno s tim svetla, jer se srcem svojim svagda radovahu o Gospodu Bogu svom Isusu Hristu; i sam pogled njihov pokazivaše njihovu celomudrenost i svetost. Haljine njihove behu grube, proste, poderane; i sav izgled njihov beše pustinjački i podvižnički. Kose im behu ošišane, kao i kod muškaraca, te ih mnogi držahu za muškarce, a ne za žene. Malo po malo k njima se stadoše sticati ljudi iz okoline, jedni radi isceljivanja, drugi radi duhovnih pouka, pošto one, sem dara isceljivanja, imađahu i dar bogonadahnutog učenja; i one lečahu ne samo tela nego i duše ljudske, te mnoge pagance od mnogobožačkog neznabožja privođahu k veri Hristovoj; i slava o njima širaše se po celom kraju onom.
Glas o svetim devstvenicama dopre i do igemona Kampanije, Leontija, jer vojnici njegovi behu raspoređeni na mnogim mestima, da motre na hrišćane. Saznavši za ove svete device, vojnici izvestiše igemona. Igemon naredi da ih uhvate i dovedu k njemu u grad Salerno, gde su tada sudili hrišćanima i mučili ih. Svete device biše uhvaćene, i odvedene u Salerno pred igemona na isleđenje. A one shvatiše to, da ih njihov besmrtni i netljeni Ženik, Gospod Isus Hristos, priziva k vencu mučeništva, da bi ih u svoje nebeske dvore primio ukrašene ne samo devstvom nego i krvlju mučeničkom, kao nekom carskom porfirom. Ispunjene velikom smelošću i nadom u Boga, one neustrašivo predstadoše mučitelju, pa mu slobodnim glasom kazaše svu istinu o sebi, - ko su, i otkuda su; ne zatajiše da su po veri i životu hrišćanke, i da su devstvenice, zaručene Hristu, kome su obećale očuvati sebe u čistoti do same smrti. A igemon Leontije, posmatrajući ih, i videći da je blažena devica Arhelaja najstarija po godinama, smelija u razgovoru, i da lice njeno ima neku naročitu česnost, obrati se njoj i reče: Slušaj, Arhelaja! S kakvim pravom ti prizivaš k sebi ljude dobre i rđave, i učiš ih da se klanjaju Isusu Nazarećaninu, koji ni sebe sama ne mogade spasti kada ga mučahu, niti sada može kome pomoći? Kako se usuđuješ baviti se vradžbinama i obmanjivati ljude? Kako smeš, pokrivajući se odećom muškom, pokazivati se kao muškarac, dok si u stvari pogana i pagubna vračara? Verovatno, ti si i ove dve device naučila tim vradžbinama. I ako te ja ne pogubim sada, ti ćeš sve neiskusne ljude i žene privući svojoj obmani.
Na to sveta devica odgovori: Hristovom silom ja potirem silu i dejstva đavola, a pametne ljude učim da poznadu jedinog istinitog Boga, koji je stvorio nebo i zemlju i more, i sve što je u njima. Imenom pak Gospoda mog Isusa Hrista daje se zdravlje bolesnima preko mene, sluškinje Njegove. Ja se ne pretvaram da sam muškarac, jer sam odmah i ovde izjavila da sam devica i sluškinja Hristova. A ove dve su moje sestre u Gospodu, od mladosti sa mnom vaspitane u veri Hristo

Izvor: Crkveni Kalendar