Sveti prepodobni novomučenici Pajsije i Avakum

Hieromartyr

Spomen 17. decembar

CRKVA Božja, osnovana na temelju Apostola i Proroka i zalivena krvlju svetih Mučenika, razrasla se kao mnogogranato drvo koje je pokrilo celu vaseljenu. Od prvog dana svoga postojanja Crkva je bila, jeste i biće mučenička. Stradanje i gonjenje Crkve Božje je atmosfera u kojoj ona neprekidno živi. U razna vremena to gonjenje je bivalo različito: čas javno i otvoreno, čas podmuklo i prikriveno. Na Njoj se neprekidno ispunjavaju reči njenog osnivača i Glave, Gospoda Hrista: "U svetu ćete imati nevolje"; jer drukčije i ne može biti, pošto carstvo Njegovo (= Crkva) nije od ovoga sveta. Gospod je oduvek u ovom svetu, kao u šarenoj gradini svojoj, ubirao kao najmirisnije cvetove i sabirao u nebeske žitnice Svoje najjedrije i najbolje plodove Crkve baš u vidu svetih Mučenika. Što je jedan narod bivao bogonosniji utoliko je divnije plodove davao u licu svoje najbolje dece; i opet, ukoliko je jedan narod više plodova slao u žitnice Nebeskog Domaćina u vidu svetih Mučenika, utoliko je taj narod postojao bogonosniji i Bogu miliji.
I naš mnogostradalni Srpski narod, zasađen kao "drvo kraj izvora vodenih" (Ps. 1, 3), davao je izobilne plodove "u svoje vreme". On je kroz vekove punio i puni nebeske žitnice mnogocenim plodovima, koji nipočemu nisu huđi od prinosa ostalih hrišćanskih naroda. Krv hrišćanskih mučenika ss obilno lila od dana kada je srpski narod prosvećen svetim krštenjem, pa sve do danas. Čitava jata svetih duša, nekada veća a nekada manja, uzletala su u nebesku Srbiju, ubeljena krvlju Jagnjetovom i svojom. Njihov broj je bivao naročito veliki u vremena opštenarodnog stradanja, kao recimo za vreme petvekovnog turskog ropstva, kada je Bog predao srpski narod, greha njegovih radi, u agarjanske ruke, da mu se telo muči eda bi se duša očistila. U tom razdoblju srpski narod se okitio kao mnogocenim dragam kamenjem velikim brojem svojih mučenika i novomučenika, dovršujući tako "nedostatke nevolja Hristovih na telu svome" (Kol. 1, 24). Njihov broj je u potpunosti poznat samo svevidećem i sveznajućem Gospodu, isto kao i sve raznovrsnosti muka koje oni hrabro podneše za Gospoda svoga. Malo je onih koje po imenu znamo, a još manje onih čiji je mučenički podvig opisan u srpskom martirologiju. Jedan od ovih poslednjih, čijem se podvigu smerno klanjamo i čiji spomen radosno praznujemo, jeste i današnji sveti prepodobnomučenik Đakon Avakum, koji je mučenički postradao od Turaka za vreme Hadži-Prodanove bune 1814. godine, zajedno sa ostalim svetim Novomučenicima.
Ovaj divni izdanak roda srpskoga i ukras Crkve Božije, rođen je u Knez Polju ispod Kozare 1794. godine od oca Gavrila i majke Božane. Prosvećen svetim Krštenjem dobi ime Lepoje što je valjda trebalo da nagovesti kako njegovu telesnu, tako i još više duševnu lepotu. Prve pojmove o Bogu i svetoj veri Pravoslavnoj dobio je Lepoje u roditeljskoj kući od svoje blagočestive majke. A kada je dečko porastao, a onako mlad ostao bez oca, njegova majka ga odvede u manastir Moštanicu da tamo izuči knjigu, jer je želela da se njen jedinac posveti Bogu na službu. Vrata od manastira im otvori otac Genadije, duhovnik te svete obitelji, koji ranije beše mirski sveštenik sa imenom Đorće Šuvak, i beše oženjen sestrom Gavrilovom (oca Lepojevog). No pošto mu umre supruga i on mlad obudove, stupi u manastir, zamonaši se i dobi ime Genadije. U manastir beše sobom doveo i svoga sina jedinca Stojana koji beše Lepojevih godina. Ovaj, dakle, otac Genadije pogledavši u mladića što ga je mati dovela, dugo ne mogaše odvojiti oči od njega, jer 6n beše, kako veli Sarajlija, "divan i dičan kao Apolon", a dušom lep i čedan kao prekrasni Josif, dok mu dobrota i celomudrije behu ispisani na licu. Mladić bi odmah primljen u tu svetu obitelj, a njegova dobra mati, udova, nikako ne htede da se odvoji od svoga jedinca, te i ona ostade u manastiru da poslužuje.
Mladić, budući Bogom obdaren i prosvećen, ubrzo nauči pismo i izučavaše svete i božanstvene knjige naslađujući se večnom Istinom, koju Bog otkri ljudima radi njihova spasenja. Uz to izuči i crkveno pojanje, te svojim u

Izvor: Crkveni Kalendar