Sveti velikomučenik Pantelejmon

Great Martyr

Spomen 27. jul

Kada carovaše bezbožni Maksimijan, svirepi mučitelj hrišćana, i kada skoro sva vaseljena beše pokrivena tamom neznaboštva i veliko gonjenje pritiskivaše svuda verujuće u Hrista i mnogi ispovednici presvetog imena Hristovog bivahu ubijani, postrada za Hrista u Vitinijskoj pokrajini u gradu Nikomidiji i sveti velikomučenik Pantelejmon.
Ovaj slavni među mučenicima stradalac Hristov rodio se u tom gradu Nikomidiji od visokorodnog i bogatog oca Evstorgija i od matere Evule. Po veri otac mu beše mnogobožac, vatreno odan idolopoklonstvu, a mati hrišćanka, naučena svetoj veri od praroditelja, i ona usrdno služaše Hristu. I tako, sjedinjeni telesno, oni behu razdvojeni duhovno: on prinošaše žrtve lažnim bogovima, a ona prinošaše žrtvu hvale istinitome Bogu. Rodivši dete o kome je reč, oni mu dadoše ime Pantoleon, što znači: po svemu lav, jer se pretpostavljalo da će hrabrošću biti sličan lavu. No docnije njemu bi promenjeno ime u Pantelejmon, tojest svemilostiv, pošto prema svima beše milostiv: besplatno lečaše bolesnike i činjaše milostinju sirotinji, obilno razdajući očevo bogatstvo nevoljnima.
Još izmalena mati vaspitavaše Pantoleona u hrišćanskoj pobožnosti, učeći ga da zna jedinog istinitog Boga, Gospoda našeg Isusa Hrista, i da veruje u Njega, i da Mu ugađa dobrim delima, a da se odvraća od idolopokloničkog mnogoboštva. I dečko pažljivo slušaše materine pouke i usvajaše ih, ukoliko je to bilo moguće u njegovim godinama. No, kakva šteta i gubitak! njegova dobra mati i učiteljica u mladim godinama svojim otide ka Gospodu, ostavivši sina još nepunoletna i nesazrela. Posle njene smrti dečko lako pođe tragom očeve zablude: otac ga često vođaše k idolima i učaše ga mnogobožačkom neznabožju.
Zatim dečko bi dat u gramatičku školu. A kada s odličnim uspehom izuči svu svetovnu filosofiju jelinsku, otac ga dade u medicinsku školu jednom čuvenom lekaru Efrosinu da izuči lekarsku veštinu. Oštrouman, dečko lako shvataše sve što mu je predavano, i ubrzo prevaziđe svoje vršnjake, pa malo čime ne beše ravan i samom učitelju. Pri tome on beše dobre naravi, krasnorečiv, lep, i na sve je činio vrlo prijatan utisak; a beše poznat i samom caru Maksimijanu. Jer u to vreme Maksimijan boravljaše u Nikomidiji; mučeći hrišćane, on dvadeset hiljada njih sažeže u crkvi na Božić, i ubi svetog Antima episkopa, i mnoge kroz razne muke predade na razne smrti. U carsku palatu ovog mučitelja često dolažaše lekar Efrosin sa lekarijama ili k samom caru ili k njegovim dvorjanima, jer taj lekar davaše lekove celom dvoru carskom. A kada Efrosin dolažaše u dvorac, sa njim dolažaše i mladić Pantoleon, prateći svoga učitelja, i svi se divljahu njegovoj lepoti i pameti. I car, videvši ga, upita: "Otkuda je, i čiji je sin?" Dobivši odgovor, car naredi učitelju da što pre i što bolje nauči mladića lekarskoj veštini, želeći da ga svagda ima pored sebe kao dostojnog da predstoji caru i služi mu. U to vreme mladić već beše blizu punoletstva i zrelosti.
U te dane bejaše u Nikomidiji stari prezviter po imenu Ermolaj, koji se iz straha od neznabožaca skrivao sa nemnogo hrišćana u jednom malom i neznatnom domu. Put pak Pantoleonov, kojim je on odlazio od svoje kuće k učitelju i vraćao se, vodio je pored tog malog doma u kome se krio sveti Ermolaj. Posmatrajući kroz prozorčić mladića koji je često prolazio tuda, Ermolaj je po licu i pogledu njegovom poznao da je on dobre naravi; i doznavši Duhom da će mladić biti izabrani sasud Božji, Ermolaj jednom iziđe u susret mladiću i zamoli ga da na kratko vreme svrati kod njega u dom. Smiren i poslušan, mladić uđe u dom k starcu. Posadivši ga pored sebe, starac ga raspitivaše o poreklu i roditeljima, o veri i o celokupnom životu njegovom. Mladić mu ispriča sve podrobno, i kaza mu da mu je mati bila hrišćanka i umrla, a otac mu je živ i shodno mnogobožačkim zakonima poštuje mnoge bogove. I upita ga sveti Ermolaj govoreći: A ti, dobro čedo, kojoj bi veri želeo pripadati, očevoj ili majčinoj? - Mladić odgovori: Mati moja, dok beše živa, učaše me svojoj veri, i ja zavoleh njenu veru

Izvor: Crkveni Kalendar