Sveti prepodobni Petar čudotvorac

Hierarch

Spomen 3. maj

Otadžbina prepodobnog Petra beše Carigrad. On bi rođen od bogoljubivih roditelja. Njegovi roditelji sa celom porodicom odlučiše da se zamonaše. Pošto Petrovi roditelji primiše monaštvo, i njegova se dva starija brata, Pavle i Dionisije, postrigoše, onda i Petar, ugledajući se na njih i želeći da vodi isti život sa njima, stupi u monaštvo zajedno sa svojim najmlađim bratom Platonom. Postavši monah, blaženi Petar se s takom revnošću odade monaškom životu, da u podvizima prevaziđe sve svoje vršnjake. Zato on postade obrazac i primer vrline ne samo svojoj braći nego i svima drugim monasima. I ovi se starahu da podražavaju njegove vrline i da ih primenjuju u svome životu. Zbog visokog podvižničkog života Petra zavole ondašnji patrijarh Nikolaj[7]. Diveći mu se i ceneći ga zbog vrline i umnosti, patrijarh je želeo da blaženog Petra posveti za episkopa. Ali Petar to izbeže, smatrajući sebe nedostojnim. Onda patrijarh usavetova brata njegovog Pavla, i hirotonisa ga za episkopa grada Korinta. A prepodobni Petar, bežeći od patrijarhovog navaljivanja da se primi episkopskog čina, ode sa svojim bratom arhijerejem Pavlom u Korint, i tamo provede dugo vreme u bezmolviju, u molitvenom tihovanju. Ali ne dovede do kraja svoj podvig. Jer u to vreme skonča episkop grada Argosa, i žitelji toga grada dođoše k episkopu Pavlu u Korint, moleći ga i preklinjući da im za episkopa hirotoniše svoga brata Petra. Ali blaženi Petar, iako mnogo saletan, pobeže i ne bi ga dugo vremena. No kada se potom vrati, opet ga tako silno saleteše molbama da on najzad, dirnut njihovim suzama, pristade na njihov predlog.
Postavši episkop, blaženi Petar se sav posveti svome pozivu. Mnogo se starao o blagočiniju crkve i sveštenstva. U činjenju milostinje išao je dotle, da je često i košulju sa sebe davao siromasima. Hranio je siročad, pomagao udovice, i tajno delio milostinju svima nevoljnima. A kada jedne godine nastade glad u Peloponezu, ovaj svetitelj je prehranio mnoge hiljade gladujućeg sveta. U to vreme dogodi se jednom da mu u kovčegu ostade malo brašna. No gle čuda! svetitelj ga opet ubrzo nađe da je pun brašna; i tako je cele godine prehranio ne samo nevoljne i nište nego i svoje ljude. Veoma milosrdan i žalostiv, on je otkupljivao robove, i oslobađao slabe iz ruku silnika i neosetljivaca. Osim toga on isceli jednu besomučnu devojku, pretskaza bedu koja je imala snaći Peloponez, i predvide dan svoje smrti.
Pošto požive sedamdeset godina, i pošto učini bezbroj dobrih dela, sveti Petar predade blaženu dušu svoju u ruke Božje. Ali i posle smrti njegove blagodat Svetoga Duha očigledno prisustvuje u svetim moštima njegovim, jer one toče miomirisno miro, izgone demone i isceljuju od raznovrsnih bolesti. A sve to jasno ukazuje na blaženstvo i slavu koje prepodobni dobi na nebu.

Izvor: Crkveni Kalendar