Petar Čudotvorac
Hierarch
Spomen 24. avgust · 21. decembar
OVAJ blaženi Petar rodio se u zemlji Volinskoj od pobožnih hrišćanskih roditelja. Dok on još beše u utrobi matere svoje, u osvitak jedne nedelje, mati njegova vide ovakvo viđenje: ona drži u svojim rukama jagnje, kome između rogova izrasta veoma lisnato drvo, puno cvetova i roda, a među granama njegovim bejahu mnoge sveće koje svetljahu i puštahu iz sebe divan miris. - Probudivši se, ona beše u nedoumici odnosno neobičnog viđenja; no kasnije Gospod oprgpzda to viđenje, obogativši Svojim darovima njenoga sina.
Kada navrši sedam godina, Petar bi dat da se uči svetim knjigama. Spočetka on je teško učio, zbog čega njegovi roditelji ne malo tugovahu. A to bi radi toga, da bi on dobio knjižnu mudrost više od Boga nego od ljudi. I stvarno, blaženi dečak Petar dobi je na ovakav način. Jednom vide on u snu gde k njemu dođe neki čovek u arhijerejskim odeždama i reče mu: "Čedo, otvori usta svoja!" - A kad Petar otvori usta, pojavljeni se desnom rukom dotače jezika njegova, i blagoslovivši ga sladošću ispuni grlo njegovo. - Probudivši se, dečak Nikoga ne vide, samo oseti kako mu je srce puno sladosti i veselja.
Od toga vremena blaženi dečak Petar stade brzo shvatati ono čemu ga učitelj učaše; i za kratko vreme izuči sve Sveto Pismo, i prevaziđe u učenju sve svoje vršnjake. A kad napuni dvadeset godina, Petar ode u manastir, blizak njegovom mestu rođenja, i bi primljen u bratstvo. Tamo se zamonaši, i beše vrlo poslušan u manastirskim poslovima, noseći u kujnu vodu i drva i perući bratiji vlasenice. Pritom on i zimi i leti ne ispuštaše od svoga pravila: pre svih je dolazio na crkveno bogosluženje, i poslednji izlazio; u crkvi je stajao sa strahom, vrlo pažljivo slušao Božansko Pismo, nikada se nije naslanjao na zid, nastavniku je svom svagda bio poslušan, i bez lenjosti služio bratiju smireno i ćutke. Po želji nastojatelja on bi proizveden za đakona, zatim i za prezvitera. Nauči se on malati i svete ikone; i kada ih malaše on se svim umom i mišlju odvajaše od zemaljskog, i sav pogružen u bogorazmišljanje on se žudno pružaše ka dobrodeteljnom, vrlinskom življenju. Posle dosta dugog prebivanja u ovom manastiru blaženi Petar se sa blagoslovom nastojatelja udalji u mesto pusto i usamljeno, i načini sebi obitalište na reci Rati, i podiže crkvu u ime Spasa našega Isusa Hrista. I za kratko vreme k njemu se sabra mnogo bratije. A svetitelj beše blage naravi i nezlobiv, i smatraše sebe najposlednjijim od sviju; s tihošću i krotošću poučavaše sve; od srca davaše milostinju; nikada prosjaka i stranca on ne otpusti prazna, tako da i do kneza dopre glas o njegovom vrlinskom življenju. Zbog toga svi njega poštovahu, i svi primahu od njega reč poučenja.
U to vreme stiže u Rusiju iz Carigrada mitropolit Maksim, poučavajući narod bogopredanom učenju. Došavši k njemu sa svom bratijom radi dobijanja blagoslova, blaženi Petar mu podari ikonu Presvete Vladičice naše Bogorodice koju sam beše izradio. Svetitelj Božji blagoslovi njega i bratiju, i primivši svetu ikonu držaše je kod sebe u velikoj časti.
Nakon ne mnogo vremena, pošto se prestavi mitropolit Maksim, neki iguman Gerontije drznu se te uze arhijerejsko odejanje, utvar i pastirski žezal, a i onu ikonu koju blaženi Petar beše izradio i mitropolitu Maksimu podario, pa otputova u Carigrad želeći postati ruskim mitropolitom. Tada knez Volinske krajine stade predlagati blaženome Petru, nekada sam ga moleći, nekada ga preko bojara privolevajući, da ide u Carigrad radi posvećenja na presto Kijevske mitropolije. Jer niko ne beše naklonjen Gerontiju zbog drskosti njegove što je bez savetovanja i izbranja pohitao da se dokopa arhijerejskog čina: ne ulazeći na vrata nego prelazeći na drugom mestu (Jn. 10, 1). Blaženi pak Petar dugo nije hteo i odbijao je, ali najzad, umoljen od kneza i od velmoža i od sveštenoga sabora, on krenu u Carigrad. A knez već beše poslao odnosno njega molbu svjatjejšem patrijarhu Carigradskom i svemu saboru njegovom, u kojoj izražavaše svoju želju da vidi Petra na arhijerejskom prestolu.
Međutim Gerontije, kada dođe na obalu morsku i krenu morem u Carigrad,
Izvor: Crkveni Kalendar
