Sveti prepodobni Filotej

ZEMALJSKA postojbina blaženog Filoteja bejaše grad Hrisopolj u Makedoniji. Roditelji njegovi behu iz grada Elatije u Maloj Aziji. Ali od zuluma turskog oni pređoše u Hrisopolj. Otac Filotejev umre u Hrisopolju, i tako Filotej i njegov brat ostaše siročići sa majkom udovicom. Majka im se mnogo mučaše, da bi ih ishranila. U to vreme Turci su mnogu hrišćansku decu otimali, i u islam milom ili silom prevodili. To ce dogodi i sa Filotejem i njegovim bratom. Od jadne majke udovice Turci oteše Filoteja i njegovog brata, i odvedoše k amiru. Ovaj ih baci u tamnicu. Nesrećna majka gorko plakaše za decom svojom. U toj njenoj ogromnoj materinskoj tuzi i patnji sva joj uteha beše nada u milost i zaštitu Presvete Bogomajke. Njoj se ona usrdno i istrajno moljaše sa mnogo plača i suza, poveravajući Njoj svoju decu i sebe, i preklinjući je da joj decu spase od satanskih zamki i izbavi od ropstva agarjanskog. Moleći se sa verom, ona bi uslišena: deca njena biše na čudesan način spasena i izvedena iz tamnice:
Jedne noći njima se u tamnici javi Bogomati, u vidu njihove majke, i reče: "Ustanite, deco moja mila, i hajdete sa mnom". Deca skočiše od radosti; vrata se tamnička sama otvoriše, i Bogomati ih izvede odatle i prenese u jedan manastir, posvećen prečistom imenu Njenom, u Neapolisu Maloazijskom. To bi u vreme jutrenja. Naloživši im da ostanu u tom manastiru, Ona im savetova da slušaju igumana i bratiju; i naposletku im naredi da prime na sebe angelski lik monaški. Ja ću, produži tobožnja majka, posle izvesnog vremena doći k vama: napredujte, deco, u podvizima duhovnog života, i oprostite! - Pri tim rečima Ona ih blagoslovi i postade nevidljiva.
Posle jutrenja, primajući blagoslov od igumana, deca mu ispričaše sve što se dogodilo s njima, i igumanu, po nadahnuću odozgo, bi jasno da su deca spasena tamnice na čudesan način. Proslavljajući svemogućstvo Boga i milost Presvete Bogorodice, iguman poveri decu jednome od manastirskih staraca, da ih uči Svetome Pismu i pravilima monaškog života. Deca brzo pokazaše veliki uspeh u duhovnom obrazovanju, i saglasno težnji srca njihova i zahtevu duha njihova iguman ih postriže u monaštvo, i odredi im kao dužnost crkvenjaštvo. Njihova besprekorna poslušnost, njihov uzoran život i vidljivo napredovanje u svima vrlinama monaškim brzo skrenuše na njih pažnju cele obitelji; starci se radovahu zbog njih i proslavljahu Boga. Naročito Teofil, pri monašenju nazvan Filotej, odlikovaše se krotkom poslušnošću i divnom smirenošću.
Međutim njihova majka, nemajući nikakve vesti o svojoj otetoj i odvedenoj deci, odluči da i sama ostavi svet i da se posveti podvizima monaškog života. Zbog toga ona ostavi Elatiju, i po tajnom rukovodstvu Promisla otide u isti grad Neapolj Maloazijski, i tamo stupi u ženski manastir. I ubrzo ona primi postrig od istog starca koji i decu njenu beše postrigao, i dade joj na monašenju ime Evdokija. Iako behu na tako maloj razdaljini, majka i deca nisu znali jedno za drugo, i u toj neizvesnosti prođe neko vreme.
Jedne godine o hramovnom prazniku u manastiru, u kome se podvizavaše prepodobni Filotej sa bratom svojim, sa ostalim monahinjama iz ženskog manastira dođe i Evdokija. Po završetku božanstvene liturgije, mlađi sin Evdokijin, pri susretu sa bratom crkvenjakom, slučajno ga glasno oslovi njegovim svetovnim imenom. Čuvši ime Teofil, Evdokija uzdahnu, materinsko srce se uzbudi, i ona nehotično pogleda u lica dva brata. Zagledavši se u njih, ona ih obojicu oslovi po imenu; a oni, ugledavši u staračkom licu crte svoje nezaboravne majke, padoše joj u naručje, i slatko plakahu blagosiljajući Gospoda što ih je opet sastavio. Na majčino pitanje, kada su i na koji način oslobođeni iz ropstva, sinovi odgovoriše: Ti to sama bolje znaš; što nas pitaš? He izbavi li nas ti iz ruku Turaka i dovede ovde? I ne naredi li nam ti da živimo u ovoj obitelji, obećavši nam da ćeš doći?
Iz svakog odgovora, majci bi jasno da je njenu decu tajanstveno izbavila Presveta Bogomajka. I ona Joj uznese blagodarnost na milostivoj pomoći i čudesnom spasenju njene dece. Ovaj dirljiv