Prokl Carigradski
Hierarch
Spomen 20. novembar
SVETI Proklo bejaše učenik svetog Jovana Zlatousta. On se udostoji videti kako sveti apostol Pavle u čudesnom viđenju tajno govori svetom Zlatoustu na uvo. Jedan carigradski velikaš bi oklevetan od zavidljivaca pred carem Arkadijem, izgnan iz dvorca, i lišen svog visokog čina. Želeći iskati pomoć od svetog Zlatousta on preko posrednika zamoli svetitelja da ga primi noću, pošto se bojao da ide k njemu po danu, da ga neko od neprijatelja njegovih ne bi video, pa još više oklevetao pred carem.
Tada sveti Zlatoust pozva svog prislužnika Prokla, muža pobožnog i svima vrlinama ukrašenog, i naredi mu da mu prijavi tog velmožu noću i da ga privede k njemu. Jer se Proklovo poslušanje kod svetog Zlatousta sastojalo u tome: da mu prijavljuje posetioce, i da ih uvodi kod njega. A kada pade noć velmoža dođe sa željom da porazgovara s patrijarhom i podrobno mu izloži svoju nevolju. Blaženi Proklo ustade, priđe vrati ma patrijarhove spavaonice, zaviri kroz bravu i vide Jovana Zlatousta gde sedi i piše a sveti apostol Pavle, nagnut k njemu iza leđa, govori mu na desno uvo. Po izgledu apostol beše sličan proroku Jeliseju, bez kose iznad čela, i s velikom širokom bradom. Šta sveti apostol govoraše, Proklo ne mogaše čuti. Otišavši pak od vrata, Proklo reče velikašu: He uznemiruj se; strpi se malo; jer ima neko koji je pre tebe ušao kod patrijarha, i ja te ne mogu uvesti k njemu dok taj ne izađe.
U samoj stvari Prokla beše obuzeo užas, jer ne mogaše objasniti sebi ko je to mogao ući kod patrijarha: mimo Prokla niko nije mogao doći do patrijarha, a da je to javljenje apostola Pavla, to on znao nije. Velmoža je pak dugo sedeo, i najzad opet stao moliti blaženoga Prokla da ga prijavi patrijarhu: Proklo odgovori: Ti sam vidiš koliko vremena ja čekam da izađe taj što razgovara s patrijarhom. - Uostalom, evo idem da vidim kroz ključaonicu jesu li prestali sa razgovorom. - I Proklo ode, zaviri i vide da posetilac još govori. Onda se Proklo vrati i sede. Potom on po treći put priđe k vratima, zaviri i vide ono isto. Trebalo je, oče, da nikoga ne puštaš pre mene, pošto znaš da sam u velikoj nevolji i s dana na dan očekujem smrt. - Proklo mu odgovori: Veruj mi, brate, ja ga nisam uveo, i ne znam ko je i kada je ušao, niti postoji drugi ulaz kojim bi neko mogao ući, osim ovog ulaza. Ipak, pričekaj još malo.
Utom ce ču klepanje za jutrenje, i Proklo reče velmoži: Sada idi s mirom: od ovog trenutka patrijarh ne razgovara ni s kim, i u vreme određeno za noćnu molitvu ni o čemu drugom ne misli već svim umom pogružen u molitvu provodi do svanuća jedino u razgovoru s Bogom. A ti dođi naredne noći, i ja ću te na svaki način uvesti kod njega pre sviju drugih. - Velmoža ustade veoma tužan, i sa suzama u očima otide kući svojoj.
Naredne noći velmoža opet dođe u patrijaršiju. Proklo postupi kao i prošle noći: pođe da prijavi velmožu, ali opet ugleda istog svetog apostola gde govori na uvo blaženom Jovanu, pa se vrati ne smejući da im prekida razgovor. A kad klepalo udari za jutarnje bogosluženje, velmoža se opet vrati kući svojoj plačući.
Proklo se veoma čuđaše i nikako ne mogaše da shvati ko je to što ulazi kod patrijarha, i kada to on ulazi. I zareče se Proklo da neće ni jesti, ni piti, ni spavati, niti se odmaći od vrata blaženoga Jovana dok zlosrećnog velikaša ne uvede kod patrijarha i ne sazna ko je taj čovek što ulazi kod patrijarha na neobjašnjiv način. Naredne noći spomenuti velikaš po običaju svom opet dođe. A Proklo, znajući da niko nije ušao kod patrijarha, reče velikašu: Zbog tebe, gospodine moj i brate, ja se uopšte nikako ne pomakoh sa ovoga mesta, i evo sada idem da te prijavim patrijarhu. - I odmah pođe, i došavši do vrata on kroz bravu opet ugleda apostola gde govori na uvo patrijarhu. Tada Proklo priđe velikašu i reče mu: Idi, brate, kući svojoj, i moli Boga da ti pomogne, jer kako vidim onaj što govori patrijarhu od Boga se šalje pošto na nevidljiv način ulazi k njemu; a na ova vrata niko osim patrijarha ušao nije. - Velikaš ode u suzama, i potpuno izgubi nadu u pomoć svetog
Izvor: Crkveni Kalendar
