Sveti blaženi Maksim, Hrista radi jurodivi, moskovski čudotvorac

Spomen 11. novembar

Milosrdni Gospod otkrio je nekoliko puteva za spasenje i dostizanje večnoga blaženstva. Od tih puteva najmučniji i najteži jeste podvig dobrovoljnog jurodstva, dobrovoljne suludosti Hrista radi. Blaženi Maksim izabra sebi taj put, i nepokolebljivo iđaše njime do same končine svoje. Odrekavši se od svih udobnosti života, on skoro nag hođaše po ulicama grada Moskve, trpeći i mraz i žegu. Svojim izrekama on mnoge odvraćaše od zla i sokoljaše na podvige. On često govoraše: "Iako je ljuta zima, ali je sladak raj". "Za trpljenje Bog daje spasenje". "Bog je veliki, dolijaće nepravdi. Niti će On tebe, niti ćeš ti Njega obmanuti". "Svaki se krsti, ali se svaki ne moli".
Blaženi Maksim podvizavao se u prvoj polovini petnaestog veka. Behu to teška vremena za Rusku zemlju: ropstvo Tatarsko, glad, suše i kuga mučahu narod. Svojim trpljenjem sveti Maksim učaše ljude trpljenju. Vodeći ubogi život, on željaše da i drugi, zbog privremenih zemaljskih bogatstava, ne zaboravljaju na svoju dušu, i odvraćaše moskovske trgovce od nepravednog trgovanja: "Zakletva izdašna, a savest prodajna. Po bradi Avram, a no delima Ham".
Posle takih podviga blaženi Maksim se prestavi jedanaestog novembra 1433. godine, i bi sahranjen u crkvi svetih Borisa i Gljeba u Varvarskoj ulici. Gospodu bi ugodno da svoga ugodnika proslavi čudesima. Tako, na svetiteljevom grobu 1506. godine bi isceljen čovek, kome beše zgrčena noga. Godine pak 1547. avgusta trinaestog biše otkrivene netljene mošti blaženog Maksima, i tada bi ustanovljeno praznovanje svetitelja. Potom bi podignuta crkva u ime svetoga Maksima, i u nju prenesene njegove svete mošti. I mnoga isceljenja bivaju od ovih svetih moštiju u slavu Božiju. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar