Sveti blagoverni knez Georgije
Spomen 4. februar
Sin Vsevoloda Trećeg; rodio se 1189 god., stupio na Vladimirski velikokneževski presto 1212 godine. Iz mladosti se odlikovao plamenom ljubavlju k Bogu i delima pobožnosti, starajući se da izvršuje zapovesti Božije i gajeći u srcu svom strah Božji. Usrdno posećivao svaki dan bogosluženje, pažljivo slušao što se čita i peva, i često razmišljao o tome da hrišćaninu valja ući u carstvo nebesko kroz mnoge nevolje. Kao veliki knez mnogo radio na utvrđivanju hrišćanske vere i prosvete kako među svojim podanicima tako i među inovernim susednim narodima. Sa tim ciljem osnovao Nižnji Novgorod i podigao u njemu dva veleljepna hrama, koji su i bili prvobitni rasadnici Pravoslavlja u toj oblasti. Iz ljubavi i poštovanja narod ga nazivao ocem i gospodarem. Kada su Tatari sa ogramnom vojnom silom ušli u Rusiju, Georgije ih sa svojom vojskom dočeka na reci Siti; no nadmoćniji Tatari zauzmu Vladimir 1238. godine, pogube Georgijevu porodicu, pobiju mnogo naroda i nešto odvedu u ropstvo. Obavešten o tome, Georgije se reši na odlučnu bitku. I sukobi se s Tatarima na reci Siti. Rusi su se junački borili, ali nadmoćna vojna sila tatarska odnese pobedu, i sam veliki knez Georgije pogibe usred svojih vojnika 4. marta 1238. godine. Rostovski episkop Kiril pronađe u gomilama mrtvih obezglavljeno telo Georgijevo, poznavši ga po kneževskoj odeći, odveze u Rostov i položi u hramu Presvete Bogomatere. Godine 1239. telo Georgijevo prenese u Vladimir njegov brat Jaroslav i položi u Uspenskoj sabornoj crkvi. Česne mošti svetog Georgija biše otkrivene 1645. godine i stavljene u srebrni kivot, načinjen od patrijarha Josifa. Čudotvorne, njegove svete mošti liju čudesa.
Tropar
Na vыsotѣ̀ velíkagѡ knѧžénїѧ sѣdѧ̀, ꙗ҆vílsѧ є҆sì bl҃gočéstїemъ i҆ vѣ́roю sїѧ́ѧ ѻ҆téčestvꙋ svoemꙋ̀ ꙗ҆́kѡ sólnce: po st҃ѣ́й trⷪ҇cѣ révnostїю razžégsѧ, i҆ za vѣ́rꙋ krѣ́pkѡ postradávъ, króvь svoю̀ prolїѧ́lъ є҆sì. tѣ́mъ i҆ ѿsѣ́čenaѧ tvoѧ̀ za hrⷭ҇tà glavà svidѣ́telьstvꙋetъ ꙗ҆́vѣ ѡ҆ tebѣ̀, prilѣ́pšaѧ po smérti kъ tѣlesì tvoemꙋ̀: sъ néюže i҆ do dnésь netlѣ́nnы prebыváюtъ móщi tvoѧ̑, ѿ níhže i҆stočáeši i҆scѣlє́nїѧ dꙋšámъ i҆ tѣlesє́mъ nášыmъ. no ꙗ҆́kѡ derznovénїe i҆mѣ́ѧ ko hrⷭ҇tꙋ̀, strⷭ҇totérpče geѡ́rgїe, neprestánnѡ molì, deržávꙋ tvoю̀ i҆ srѡ́dnikъ tvoíhъ bezvrédnꙋ sohraníti ml҃tvami tvoími.
Kondak
Hrⷭ҇tóvѣ smérti podóbѧsѧ, i҆ togѡ̀ i҆spíti čášꙋ vozželѣ́vъ ꙗ҆́kѡ životà: za negóže mꙋ́žeski podvizálsѧ є҆sì, prezrѣ́vъ zemnóe cárstvo, ѿ bezbóžnыhъ vȃrvarъ postradávъ do smérti, geѡ́rgїe bg҃omꙋ́dre. tѣ́mъ molì sp҃stísѧ hrⷭ҇tolюbívomꙋ і҆mperátorꙋ nášemꙋ, ml҃tvami tvoími.
Izvor: Crkveni Kalendar
