Sveti Vetram i Teotim

Spomen 20. april

Sveti Vetran bejaše episkop Skitski u gradu Tomi, na obali Crnoga mora, za carovanja Valenta (364-378 g.). Car Valent, revnosan arijanac, doputova u grad Tomi. Došavši u crkvu, on po svome običaju stade ubeđivati episkopa Vetrana da stupi u opštenje sa arijancima. Sveti Vetran muški i smelo izjasni se pred carem za pravoslavnu veru svetih Nikejskih otaca Prvog Vaseljenskog Sabora, pa ostavi cara i ode u drugu crkvu. Za svetim episkopom ode i sav narod. Ostavši sam sa svojom svitom, Valent se silno razjari, jer to smatraše kao namernu uvredu. I naredi Valent te uhapsiše episkopa Vetrana, pa ga potom posla na zatočenje. No saznavši kasnije da Skiti negoduju zbog progonstva svoga episkopa, i bojeći se njihove pobune, car Valent ubrzo dozvoli episkopu Vetranu da se vrati na svoj presto.
Sveti Vetran je bogomudro upravljao svojom pastvom, jer se odlikovao svetošću života, i sijao svima vrlinama, i bio plameni revnitelj vere Hristove. Sveti Vetran, koji je i u episkopskom činu nosio slovensko ime, upokojio se oko 377 godine. Sveti Teotim bejaše episkop Skitije krajem četvrtog i početkom petog veka. Po rođenju Skit, Sloven, on beše muž velike učenosti i svetog života. Zato ga Bog obdari blagodatnom silom čudotvorstva. Njegovoj svetosti i čudotvorstvu divili su se čak i pridunavski varvari, Huni. Videći njegova čudesa, oni su ga nazivali "rimskim bogom". Sveti Teotim je prostirao silu svoje vere i ljubavi i na divlja plemena. Putovao je po njihovoj zemlji, s leve strane Dunava, gde su Huni kao skitački narod bili pokorili sebi tamošnje Slovene. I propoveđu Evanđelja i molitvom on je pobeđivao divljaštvo njihovo. Naviknute na pljačku varvare, on je umekšavao dobrotvornom ljubavlju. Sila čudesa, koja je među njima činio imenom Gospoda Isusa, toliko je poražavala ta surova plemena, da su ga oni nazivali "bogom rimskim".
Jednom kada sveti Teotim putovaše po zemlji pridunavskih varvara Huna, na putu ga sretoše nekoliko tih meštana koji iđahu u grad Tomi. Pratioci svetog Teotima stadoše plakati, držeći da će ih varvari pobiti. Ali sveti episkop siđe s konja i stade se moliti Bogu, i varvari prođoše mimo njih, ne primetivši ni njega, ni njegove saputnike, ni njihove konje sa kojih behu sjahali.
Jedan varvarin, pretpostavljajući da je sveti Teotim bogat, reši se da ga na vešt način uhvati i odvede u ropstvo. Sa tim ciljem on spremi zamku - omču. I oslonjen na štit, on zgodnom prilikom razgovaraše sa svetim episkopom. U toku razgovora on podiže desnu ruku, želeći da baci omču na epiokopa i odvuče ga među svoje saplemenike, ali mu se odjednom ispružena ruka ukoči u vazduhu. I ne oslobodi se nevidljivih uza sve dok se sveti Teotim, na molbu drugih, ne pomoli Bogu za njega.
Sveti Teotim je vodio prost način života, uzimao je hranu ne u određeno i isto vreme nego kada bi osetio glad ili žeđ. Pun duhovne mudrosti i znanja, sveti Teotim je pisao razna dela. Pisao je: "O učenju Spasitelja", "Protiv idola", tumačenja na izvesna mesta Svetoga Pisma, i mnoge "kratke i divne sastave", kako to veli blaženi Jeronim.
Sveti Teotim se u miru upokojio oko 412. godine.

Izvor: Crkveni Kalendar