Jevtimije Veliki

Sveti Jevtimije (377 — 473), često nazivan Veliki, je hrišćanski svetitelj. Živeo je u Palestini.
Jevtimije je rođen je u jermenskom gradu Melitini (današnja Malatija) blizu reke Eufrata oko 377. godine. Bio je jedinac sin, rođen, prema crkvenom predanju, po molitvi svoje majke Dionisije, koja je imala „nebesko viđenje“ o Jeftimijevom rođenju. Od mladosti se podvizavao, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto je posetio Jerusalim u dvadeset devetoj godini života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvanoj Fare. Provodio je dane i noći u molitvi, unutrašnjim bogomislima, sozercanju i telesnom radu. Oko njega su se sabrali mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kirijak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Prema hrišćanskoj tradiciji bio je veliki čudotvorac: izgonio je demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio trudoljublju govoreći: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud“. Kad su neki mlađi monasi hteli da poste više od drugih, on im je to zabranio i naredio da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer: „Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda“. Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je. O ljubavi je govorio: „Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama“. Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao provodeći vreme u molitvama do pred Vaskrs. Za vreme njegovog života se u blizini njegove pećine stvorila velika lavra koja je posle vekovima bila puna monaha. Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena. Preminuo je 473. godine u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče je uspeo da dovrše opelo. Prema hrišćanskom verovanju sedmoga dana posle smrti javio se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara po julijanskom (2. februara po gregorijanskom) kalendaru.