Sveti prepodobni Flavijan

Ovaj prepodobni otac naš Flavijan udalji se na vrh jedne planine, i tamo napravi sebi jednu malu keliju, i zatvori se u njoj. I provede u njoj šezdeset godina. I za to vreme nikoga ne vide, niti s kim progovori reč, nego, umom sabranim u srcu, življaše u Bogu i od Njega dobijaše svaku utehu, po rečima proroštva: Teši se Gospodom, i učišće ti što ti srce želi (Ps. 36, 4). A imađaše na keliji jednu malu rupu, probušenu koso i polukružno, kroz koju je provlačio ruku i uzimao hranu što su mu ostavljali. Tako ga niko od dolaznika nije mogao videti. Hrana mu je bila kvašeno sočivo. Jeo je jedanput nedeljno.
Na takav način prožive ovaj blaženi punih šezdeset godina, ne promenivši ni najmanje za to vreme ni hranu svoju ni uzvišeni način života. Zato ga Bog bogato obdari blagodaću čudotvorstva. I on molitvom uništi jednog vrlo velikog drakona; molitvom ubi guju; molitvom očisti polje od mnoštva skakavaca. On jednog besomučnika oslobodi od demona; isceli jednu ženu od raka na grudima. A jednog čoveka mrtvog, koga beše bik zgazio, on vaskrse.
Tako provevši ovaj mnogotrudni i privremeni život, blaženi Flavijan promeni svetom, i ode u onaj blaženi i večni život, u kome se sada veseli.