Sveti Leontije II, patrijarh Jerusalimski

Spomen 14. maj

Leontije, prepodobni i bogonosni otac naš, življaše u 12. veku. Rodio se u mestu Strumici, ranije zvanoj Tiveriopolj, od roditelja bogatih i blagočestivih. Na krštenju dobi ime Lav, i čim izuči pismenost poče čitati Sveto Pismo i Žitija Svetih od čega mu se u duši rodi želja da postane monah. Po smrti roditelja svojih povuče se na jednu usamljenu goru, gde se poče podvizavati, a onda otide u Carigrad i stupi u manastir Presvete Bogorodice, zvani Ptelidion, i tu se zamonaši. Osobito je mnoge suze prolivao prepodobni, i osobito je voleo česne ikone Gospoda našeg i Presvete Matere Njegove.
Iako još mlad, prepodobni uze na sebe jedan težak podvig: iđaše po ulicama carskog grada praveći se kao da nije zdravog uma, zbog čega ga mnogi ismevahu i ružahu a često ga i bijahu. Podnoseći sve to sa velikim smirenjem prepodobni brzo dostiže do visoke mere vrline tako da poče i čudesne stvari činiti: nosio je žar u svojim rukama ili u svojoj mantiji i kadio česne ikone po gradu a da mu oganj nikakve povrede nije nanosio. U to dođe u Carigrad jedan veoma vrlinski arhijerej iz grada Tiverijade. Čim ga ugleda prepodobni odmah otide kod njega i stade mu se podčinjavati i u svemu ga slušati i služiti mu. Ovaj pak arhijerej življaše na jednoj gori izvan Carigrada i oko njega se okupljaše i druga duhovna čeda njegova. Jednoga dana pošalje on ovog blaženog u carski grad radi nekog poslušanja, ali mu naredi da se iste večeri vrati da ga ne bi snašlo neko iskušenje u gradu. Jer govoraše: riba ne treba dugo da ostaje izvan vode. Svršivši svoje poslušanje u gradu prepodobni ne mogaše naći lađu koja bi ga prebacila preko mora na suprotnu stranu od grada, ali da bi izvršio zapovest svoga starca on se baci u more, i o! čuda, iako mu voda beše došla do grla, on mirno iđaše po dubini morskoj dok ne dođe na drugu stranu. Tako je Bog premudro ustrojio da sveti mladić nije išao po površini vode da se od toga ne bi pogordio, a ipak je čudesno koračao kroz vodu i bez opasnosti prešao na drugu stranu i tako izvršio poslušanje. Posle nekog vremena episkop Tiverijadski krete na put u svoju crkvu u Jerusalim i sa sobom povede i ovog blaženog Leontija. Na putu oni svratiše na ostrvo Patmos i prepodobni izmoli od svog duhovnog oca da ostane radi podviga u manastiru Svetog Jovana Bogoslova na Patmosu. Episkop mu to dozvoli i on ostade u tom manastiru podvizavajući se svakodnevno velikim i tajnim podvizima za koje niko od bratije ne znađaše. Osobito je imao dar suza i bogolikog smirenja, zbog čega mu se um toliko prosvetli da je mnoge knjige Svetih Otaca znao napamet. Videći njegove vrline iguman ga zamonaši u veliku i anđeosku shimu i udostoji ga svete tajne sveštenstva. Zbog velikog svoga smirenja i mnogih tajni i bogougodnih podviga on bi udostojen viđenja Svetog Apostola i Evanđelista Jovana, a po smrti igumanovoj bratija njega izabraše za igumana Apostolovog manastira.
Kada se njegova vrlina toliko proču da za njega doznade i blagočestivi car Manojlo Komnen (1143-1180 g.), po želji carevoj i mnogih arhijereja on bi izabran za patrijarha Jerusalimskog. Kao patrijarh Jerusalimski provede neko vreme boraveći u metosima patrijaršije Jerusalimske i Svetoga Groba na ostrvu Kipru, a onda pređe najpre u grad Akre (Aka) na palestinskoj obali (jer mu Latini, koji vladahu tada u Jerusalimu, ne dozvoljavahu odmah da tamo dođe), a zatim i u sam Jerusalim. Latini pak, koji vladahu Jerusalimom, ne dozvoliše ovom svetom pravoslavnom patrijarhu da vrši sveta bogosluženja na Grobu Gospodnjem i u hramu Vaskrsenja Hristovog, i štaviše spremahu mu potajno ubistvo, tako da po želji i cara Manojla, koji za ovo beše čuo, svetitelj se vrati u Carigrad. U Carigradu on požive još nekoliko godina i posle mnogih divnih i spasonosnih čuda, koja Gospod učini po molitvama vernog i dobrog sluge Svoga, svetitelj se prestavi u miru oko godine 1190., i njegove svete mošti biše položene u hram Svetog Arhangela Mihaila.
Tako bi pribrojan pravednik Pravednicima, prepodobni Prepodobnima, dobrovoljni mučenik Mučenicima, arhijerej Svetiteljima. A

Izvor: Crkveni Kalendar