Sveti mučenik Sava Gotski

Božja Crkva koja je u Gotskoj strani, crkvi Božjoj koja je u Kapadokiji i svima hrišćanima vaseljenske Crkve koji obitavaju među svima narodima u svetu: milost, mir i ljubav Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista da vam se umnoži! - Tako se počinje poslanica Gotske Crkve Kapadokijskoj crkvi, u kojoj se opisuje ovo što sleduje. - Reči svetog apostola Petra: U svakom narodu koji se boji Boga i tvori pravdu mio je Njemu (D. A. 10, 35), sada se tačno ostvariše na svetom Savi, koji je mučenik Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Jer Got po rođenju, i živeći u Gotskoj strani usred roda nevaljalog i razvraćenog, on toliko podražavaše svete ljude i s njima se potpuno držaše Hristovih vrlina da zablista u svetu kao zvezda. Još od mladosti on zavole zakon Gospodnji, i oseti da je svecela vrlina ovo:poznanjem Sina Božjeg dostići u čoveka savršena. Znajući da onima koji ljube Boga sve ide na dobro (Rim. 8, 28), on je junački vojevao protivu vraga, i uzdigao se iznad ovog sujetnog sveta, i imao mir ljubavi sa svima, i tako se udostojio višnjega zvanja i stekao večnu nagradu. Pošto sveti mučenik skonča u Gospodu, mi odlučismo da radi uspomene na njega i radi koristi blagočestivih ljudi opišemo njegova preslavna dela.
Beše Sava pravoveran, pobožan, u svakom pravednom delu poslušan, krotak, prost u govoru ali ne u razumu, sa svima u miru, istinoljubiv, ućutkivač idolopoklonika, smiren bez imalo gordosti, pokoran svima, ćutljiv, ne drzak na reči, gotov na svako dobro delo. Pojao je u crkvi, i veoma se starao o njoj. Prezirao je imanje i bogaćenje; bio zadovoljan najnužnijim; trezven, u svemu uzdržljiv, sa ženama se nije družio. Svaki dan je bio revnosan u molitvama i pošćenju, tuđ taštini. Sve je potsticao na bogougodni život; sam je ispunjavao ono što pripada dužnosti i vrlini, a izbegavao sve što je suprotno dobrim delima; bio je pun vere koja ljubavlju dela, i nikada nije prestajao slobodno govoriti u Gospodu. I pre no što se ovenča mučeništvom za veru, on se mnogo puta pokaza kao silan zatočnik pravog blagočešća. Jer kada gotski knezovi i sudije stadoše goniti hrišćane i primoravati ih da jedu od idolskih žrtava, pa im i nežrtveno meso podmetahu kao žrtveno, sveti Sava ne hte da okusi ni jedno ni drugo, opominjući se reči svetog apostola: Ako li vam ko reče: ovo je idolska žrtva, ne jedite (1 Kor. 10, 28). Štaviše, on zađe među narod, i svedočaše svima govoreći: Ko jede od takvoga mesa, ne može biti hrišćanin. Savetujući tako ljude, on ih čuvaše da ne padnu u zamku đavolju. Zbog toga neznabošci rešiše, te svetog Savu iz dela njegovog prognaše, ali ga kasnije opet pozvaše.
Potom, kada opet nasta gonjenje na hrišćane, neki knez gotski dođe u selo, gde življaše blagočestivi Sava, i upita seljake, da li u njihovom selu ima hrišćana. Oni ga sa zakletvom uveravahu, da nema nijednoga. Tada Sava stade pred kneza i narod, i reče: Neka se niko ne zaklinje za mene, ja sam hrišćanin. Knez upita seljake: Šta ima ovaj hrišćanin od imanja? Oni mu odgovoriše: Ništa drugo nema osim tog odela na sebi. - Videći ga knez bedna i siromašna, pusti ga s mirom govoreći: Taj niti može što koristiti niti naškoditi.
Posle nemog vremena neznabošci opet stadoše goniti hrišćane. Pošto se približavaše Uskrs, blaženi Sava reši da ide u drugo selo kod hrišćanskog sveštenika Gutika, da zajedno s njim praznuje sveto Vaskrsenje Hristovo. I kada beše na putu, javi mu se visok čovek, svetla izgleda, i reče mu: Vrati se u svoje selo k svešteniku Sansalu. Sava odgovori: Njega nema kod kuće, pobegao je od gonjenja u Grčku. - Sveti Sava nije znao da se sveštenik Sansal već bio vratio kući zbog Uskrsa. - I produži blaženi Sava svoj put ka svešteniku Gutiku. Dan beše vedar, ali se iznenada naoblači, i pade tako veliki sneg, da Sava nije mogao produžiti svoj put. Videći u tome Božji prst, on se vrati blagodareći Boga. U selu zateče sveštenika Sansala, čemu se veoma obradova, i ispriča mu šta mu se dogodi na putu. I zajedno otpraznovaše svetli praznik Hristova Vaskrsenja.
Čuše to neznabošci, pa treće noći, predvođeni sinom kneza Rotest