Sveti prepodobni Serafim

Spomen 6. maj

Prepodobni Serafim beše rodom iz malog sela Zeli kod Talandija u Beotiji (Grčka), od roditelja pobožnih i vrlinskih. Još kao odojče on projavljivaše svoje buduće podvižništvo time što sredom i petkom odbijaše da pre zalaska sunca sisa mleko iz majčinih grudi. Roditelji ga krstiše davši mu ime Sotirije, a kada napuni sedam godina dadoše ga mesnom svešteniku da se kod njega uči pismenosti i Svetom Pismu. Mladi Sotirije brzo napredovaše u nauci, kao uostalom i u celokupnom svom vladanju i ponašanju.
Čitajući Sveto Pismo i Žitija svetih Otaca ovaj pobožni mladić se vrlo rano odluči da svoj život posveti isključivo Bogu, i zato se reši da pođe u manastir. Roditelji ga zadržavahu moleći ga da ih ne ostavlja same nego da najpre sačeka da oni otidu sa ovoga sveta, no prepodobni ostade nepokolebljiv u svojoj odluci. Uzevši blagoslov od svojih roditelja on se udalji u omanji manastir posvećen svetom Proroku Iliji, koji se nalažaše na sat hoda od sela na brdu zvanom Karkara. Tu se on podvizavaše u jednoj pećini a u njenoj blizini sagradi mali hram koji posveti Hristu Spasitelju. Zbog čestih poseta roditelja, srodnika i poznanika on bi prinuđen da se uskoro udalji i otide u manastir Svetih Besrebrenika blizu Talandija. Međutim, iz istog razloga on i tu dugo ne ostade, nego otide u Sagmatijsku goru, između Tebe i Evije, u tamošnji manastir Svetog Preobraženja Spasiteljevog, u kojem manastiru se čuvaše jedno veće parče Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg. Iguman i bratija toga manastira sa ljubavlju prime blaženog Sotirija, i videći njegovu savršenu poslušnost i ostale vrline i podvige, uskoro ga postrigu u anđelski monaški čin davši mu monaško ime Serafim. Ne prođe mnogo vremena a prepodobni bi udostojen i đakonskog i svešteničkog čina.
U ovom manastiru prepodobni provede punih deset godina u strogim podvizima, a onda zažele da se udalji u samoću te zato zamoli igumana i bratiju za blagoslov. Pošto dobi traženi blagoslov on krete na put, i putujući tako stiže na goru zvanu Dombos u oblasti Levadije u Staroj Grčkoj. Zaustavivši se na tom mestu on podiže malu crkvu koju posveti Spasitelju, a onda podiže i nekoliko kelija. U ove kelije on uskoro primi izvestan broj monaha koji dođoše da žive sa njim. U podvizima sa ovom bratijom prepodobni Serafim provede punih deset godina, a kada se njegovo vrlinsko življenje i ovde proču i njemu počeše dolaziti posetioci iz okoline, on opet zažele usamljenički život i zato se udalji sam u neku goru dalje od manastira. Posle jednog javljanja Presvete Bogorodice njemu bi zapoveđeno od Nje da sagradi veći manastir u blizini sela Dombosa. Prepodobni bi poslušan toj nebeskoj viziji, i zato, otkupivši najpre od seljaka zemlju potrebnu za manastir, on sam pođe u Carigrad da od vaseljenskog patrijarha dobije dozvolu za podizanje manastira. Sa dobijenom dozvolom on se brzo vrati i odmah otpoče graditi stavropigijalni manastir u čast Hrista Spasitelja.
Ali lukavi dobromrzac đavo ne ostavi svetoga na miru. On nahuška neke ljude iz okoline te oni pođoše i lažno oklevetaše prepodobnog kod turskog zapovednika u Levadiji. Poverovavši ovim njihovim klevetama turski starešina posla vojnike da prepodobnoga dovedu vezana u Levadiju. Uhvativši svetoga i vezavši ga, Turci ga stadoše tući i zlostavljati tako da ga učiniše skoro polumrtvim, a i česnu mu glavu razbiše, što se i do danas vidi na samim njegovim svetim moštima. Sva ova njihova zlostavljanja blaženi Serafim krotko i nezlobivo podnošaše i ni malo ne mržaše svoje neprijatelje. Šta više, on žednim turskim vojnicima, svojim mučiteljima, na čudesan način izvede vodu iz stene i tako oni svoju žeđ utoliše, jer vreme beše veoma žarko. Ovo dobročinstvo svetiteljevo toliko odobrovolji njih da oni, uverivši se u njegovu nevinost, pustiše ga slobodna da se vrati natrag u manastir. Vrativši se natrag, prepodobni sa bratijom nastavi zidanje manastira i ubrzo ga dovrši. Blagodareći širenju glasova o vrlinama prepodobnoga, u novi manastir se ubrzo sabra dosta nove bratije, revnosnih podvižnika vrline i knjige.
Pošto tako mirno završi podi

Izvor: Crkveni Kalendar