Simeon Bogoprimac

Prophet

Spomen 3. februar

Po svedočanstvu božanskog Evanđelja, starac Simeon beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše u njemu (Lk. 2, 25). Njemu bi javljeno od Boga o skorom dolasku na svet istinitog Mesije. A bi mu javljeno, kako to kazuju stari istoričari, na ovaj način: Kada egipatski car Ptolomej naredi da se Stari Zavet prevede sa jevrejskog na grčki jezik, za taj posao biše izabrani sedamdeset najmudrijih ljudi u Izrailju. Među njima beše i sveti Simeon, kao mudar i vičan Božanskom Pismu. Kada on prevođaše knjigu proroka Isaije, pa dođe do onog proročanstva: "Eto devojka će zatrudneti i rodiće sina" (Is. 7, 14), on posumnja u to govoreći da to ne može biti da rodi devojka koja nije poznala muža. I uze nož da izbriše te reči. Ali u tom trenutku javi mu se Anđeo Gospodnji i zadrža mu ruku, govoreći: Veruj napisanome, sam ćeš videti da će se to zbiti, jer nećeš videti smrti dok ne vidiš Hrista Gospodnjeg koji se ima roditi od čiste devojke. - I on poverova rečima anđelskim i proročkim, i željno očekivaše dolazak Hristov u svet. I beše po životu pravedan i neporočan: uklanjaše se od svakoga zla, življaše pri hramu i moljaše se Bogu da pomiluje svet Svoj i izbavi ljude od svezlog đavola.
A kada se rodi Gospod naš Isus Hristos, i navrši četrdeset dana, donese Ga, po propisima Zakona, u hram prečista Mati njegova. Tada Duh Sveti dovede u hram i Svetog Simeona. I on, pogledavši na Prevečnog Mladenca i na Svečistu Djevu koja Ga je rodila, poznade da je to obećani Mesija, i da je to devojka, na kojoj se imalo ispuniti, i ispunilo se proroštvo Isaijino: jer je vide okruženu nebeskom svetlošću i kako iz nje zrači božanska svetlost. I pristupivši joj sa strahom i radošću, uze Gospoda na ruke svoje, i reče: Sad otpusti s mirom slugu tvoga, Gospode, prema reči tvojoj, jer videše oči moje spasenje tvoje (Lk. 2, 29-30). A prorokova i o stradanju Hristovom i raspeću i o Bogorodici, da će joj nož žalosti i bola probosti dušu kada ugleda Sina svog gde visi na krstu. - I tako zablagodarivši Bogu, pretstavi se u miru u dubokoj starosti. Jer piše za njega da je živeo trista šezdeset godina. Bog mu je produžio život, da dočeka vreme u koje se od Djeve rodio Večni Sin Božji, kome slava vavek, amin.

Izvor: Crkveni Kalendar