Sveti prepodobni Simeon Mirotočivi - Stefan Nemanja

Venerable

Spomen 13. februar

ŽIVOT PREPODOBNOGA DO ODRICANJA OD PRESTOLA
Veliki podvižnik, prepodobni otac naš Simeon Mirotočivi - Stefan Nemanja, bio je najpre veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Pritom, celog života - čovek velike vere, velike ljubavi, velike molitvenosti, velike milostivosti, velike evanđelske revnosti. On, po rečima svoga životopisca hilendarskog jeromonaha Domentijana, "mlad zavole da služi Bogu svetošću i pravdom pred Njim u sve dane života svoga". Njegov život, bogat Bogom i evanđelskom pravdom, opisali su dva sveta sina njegova: Sveti Sava i Sveti Stefan Prvovenčani, i učenik Svetoga Save hilendarski jeromonah Domentijan.
Stefan Nemanja rodio se u Zeti, u mestu Ribnici; i tu primio latinsko krštenje. A kad mu se otac vrati u svoje stolno mesto, on po drugi put primi krštenje iz ruku pravoslavnog svetitelja i arhijereja usred Srpske zemlje u hramu svetih svehvalnih i vrhovnih apostola Petra i Pavla. On beše najmlađi od braće, ali "Božjom blagodaću najviši". On odraste u domu svojih roditelja u svakom dobroverju i čistoti. Kao mlad, Stefan dobi na upravu od svoga oca jedan deo svoga otačastva: Toplicu, Ibar, Rasinu. Mudar i okretan, on najpre postade raškim županom, od 1149. godine; zatim, od 1165. godine, on postade velikim županom Srbije, koji ujedini pod sobom sve zemlje gde su Srbi živeli. Sveti Sava o tome veli: "On obnovi očevu dedovinu (Rašku), i većma utvrdi Božjom pomoću i svojom mudrošću danom mu od Boga. On podiže propalu dedovinu svoju i pridobi od Primorske zemlje oblast Zetu sa gradovima, od Rabna - oba Pilota, od Grčke zemlje Patkovo, celo Hvosno i Podrimlje, Kostrac, Drškovinu, Sitnicu, Lab, Lipljan, Glubočicu, Reke, Ušnu i Pomoravlje, Zagrlatu, Levče, Belicu. Sve to, što nekada nasiljem beše uzeto od njegove dedovine, on pridobi svojom mudrošću i trudom". Najpre je Nemanja, kao i otac njegov, u državnom pogledu bio u izvesnoj zavisnosti od grčkog cara, ali se docnije oslobodio te zavisnosti i postao potpuno samostalan vladalac, i nazivao se "gospodin svih Srpskih zemalja". Prestonica mu je bila "usred Srpske zemlje" grad Ras, na po sata od današnjeg Novog Pazara.
Uporedo sa ujedinjavanjem srpskih zemalja Stefan Nemanja se revnosno trudio na utvrđivanju Pravoslavlja, čime je zadovoljavao i državne i svoje lične duševne potrebe. Pri tome on je dolazio u sukob i sa svojom braćom, od kojih je mnogo propatio. Pun vere, on žurno sazida hram Presvete Bogorodice u svojoj oblasti, u Toplici, na ušću reke Kosanice. I pošto ga ukrasi svim potrebama crkvenim, ustanovi u njemu zbor monahinja, sa česnom i bogoljubivom suprugom svojom Anom. I predade joj hram Presvete, da se stara o njemu po svakom delu i o monahinjama koje ustanovi u tom svetom manastiru. A ona slušaše sa svakom poslušnošću i dobrodušnošću, čuvajući hram Presvete Bogorodice, predani joj svetim gospodinom njenim. I opet, nastavlja Stefan Prvovenčani, ovaj sveti gospodin naš, ne mogući zaustaviti srca svoga, raspaljivan Hristovom ljubavlju poče zidati hram svetom arhijereju i čudotvorcu ocu Nikolaju, u blizini Svete Bogorodice, na ušću reke Banjske. I dok je on sveti bos hodio, radi reči Gospoda našeg Isusa Hrista: "Svaki koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podići će se" (Mt. 23, 12; Lk. 14, 1), i dok je zidao hram svetom čudotvorcu i brzom u bedama zaštitniku Nikolaju, braća njegova, potsticani đavolom i obuzeti zlom revnošću i ljutim gnevom, dođoše da ožaloste Svetoga i da razore delo njegovo, govoreći: "Zašto radiš to, što ne treba raditi? Ti se nisi dogovorio s nama, i činiš više od nas". A Sveti im krotko i sa blagim osmehom na licu odgovori: "Braćo moja draga, sinovi smo jednoga oca i jedne matere; neka vam ne bude na gnev ovo moje delo, koje sam u Gospodu počevši i dovršio u mojoj oblasti. A što srce vaše voli da čini, činite u svojim oblastima. Što pak ja činim, bilo zlo ili dobro, neka bude u moj deo. Nego prosite u Gospoda Boga mnoge dobrote i milosti velike i neprolazne, da ih svaki od vas pr

Izvor: Crkveni Kalendar