Sveti Spiridon

POSTOJBINA ovog čudesnog Spiridona beše ostrvo Kipar. Sin prostih roditelja, zemljoradnika, on i sam beše prost, smiren i vrlinski. Od detinjstva on beše pastir ovcama. Oženi se u mladosti, i imađaše dece. Vođaše on čist i bogougodan život, podražavajući Davida u krotosti, Jakova u prostosrdačnosti, Avraama u gostoljublju. Posle ne mnogo godina njemu umre žena, i on stade još slobodnije i usrdnije služiti Bogu dobrim delima, svu svoju imovinu trošeći na zbrinjavanje stranaca i ishranu ništih. Živeći na takav način u svetu, on toliko ugodi Bogu, da se udostoji od Njega dara čudotvorstva: on isceljivaše neizlečive bolesti i rečju izgonjaše đavole iz ljudi. Zbog toga on bi postavljen za episkopa grada Trimitunta u vreme cara Konstantina Velikog i sina mu Konstancija. I na episkopskom prestolu on produži činiti velika i divna čudesa.
Jednom na ostrvu Kipru bi bezdaždije i velika suša, iza koje nastade glad, iza gladi pomor, i mnoštvo ljudi umiraše od gladi. Nebo se zatvori, i beše potreban drugi Ilija, ili sličan njemu, da molitvom svojom otvori iebo. I takav se pokaza sveti Spiridon: jer on, videći nevolju koja snađe ljude i roditeljski žaleći one koji umirahu od gladi, usrdno se pomoli Bogu, i nebo se odmah pokri oblacima sa svih strana, n udari veliki dažd na zemlju, i ne prestade obilno padati nekoliko dana, dok se svetitelj ponovo ne pomoli Bogu, i razvedri se. Zemlja se bogato nadoji, i dade izobilan rod: njive rodiše obilato, bašte i gradine se prelivahu od plodova; i posle te gladi bi izobilje veliko, molitvama ugodnika Božjeg Spiridona.
Međutim, nakon nekoliko godina zbog grehova ljudskih, po dopuštenju Božjem, opet nastade glad u toj zemlji. I bogati žitoprodavci radovahu se skupoći, jer imađahu žito skupljando u toku nekoliko godina; i otvorivši žitnice svoje počeše ga prodavati po visokoj ceni. Beše tada u gradu Trimituntu jedan žitoprodavac, nenasito srebroljubiv i neutoljivo slastoljubiv. On u mnogim mestima zakupi mnoštvo žita, prenese ga lađama u Trimitunt, ali ga ne hte prodavati po tadašnjoj ceni pijačnoj, nego ga smesti u žitnice sa namerom da sačeka još strašniji pritisak gladi, i onda skuplje proda žito, i tako što više zaradi. Kada glad postade gotovo sveopšta i s dana na dai sve jače moraše ljude, ovaj žitoprodavac stade prodavati žito po veoma visokoj ceni. Utom k njemu dođe jedan siromašak, proseći i moleći ga i sa suzama klanjajući mu se: da se smiluje na njega i podari mu malo žita, da on sa ženom i decom ne bi umro od gladi. No nemilosrdni i zlatoporobljeni bogataš ne hte da se smiluje na siromaška, nego mu reče: Idi, donesi novac, i dobićeš onoliko koliko budeš platio.
Siromašak, teturajući se od gladi, ode k svetom Spiridonu, i kroz plač mu ispriča svoju muku i bogataševo nemilosrđe. Svetitelj mu reče: Ne plači! nego idi doma, jer Duh Sveti kaže mi, da će sutra tvoj dom biti pun žita, a bogataš će te moliti i daće ti žito zabadava.
Siromašak uzdahnu i ode doma. A u prvi sumrak, po naređenju Božjem, udari srahovita kiša, i silovita voda poruši mnoge žitnice nemilosrdnog srebroljupca i razpese svo žito. Nemilostivi pak žitoprodavac sa svojim ukućanima trčaše io celome gradu, pozivajući i moleći sve da mu priteknu u pomoć, da ne bi od bogataša postao prosjak. A siromašni ljudi, videvši žito razneseno vodom po putevima, stadoše ga skupljati, i napuniše žitom kuće svoje. Takoće obilno nakupi sebi žita i onaj siromašak, koji juče moljaše bogataša da mu udeli malo žita. Videći na sebi očiglednu kaznu Božju, bogataš ugledavši ovoga.siromaška poče ga moliti da nakupi sebi žita besplatno koliko hoće. - Tako Bog kazni bogataša za nemilosrđe, i, po proročanstvu svetiteljevom, izbavi siromaška od bede i gladi.
Jedan poznati svetitelju zemljodelac dođe k tom istom nemilosrdnom bogatašu u vreme te gladi, moleći ga da mu da u zajam žito i obećavajući da će mu ga u vreme žetve vratiti sa velikom kamatom. Bogataš, pored žitnica oborenih poplavom, imaćaše još i druge žitnice pune žita. Ali on, prvim svojim gubitkom ne urazumivši sebe i ne izlečivši sebe od tvrdičlu