Sveti Kozma i Damjan - Vračevi

Spomen 1. novembar

ŽITIJE I ČUDESA SVETIH BESREBRNIKA I ČUDOTVORACA
KOZME i DAMJANA
SVETI Kozma i Damjan,braća po telu, behu rodom iz Asije. Otac im beše neznabožac a majka hrišćanka, i zvala se Teodotija. Posle smrti oca njihova majka posveti sve vreme i trud služenju Hristu, eda bi vascelim životom svojim ugodila Bogu. I bi ona onakva udovica kakvu hvali sveti apostol, govoreći: Prava udovica i usamljena uzda se u Boga, i živi u molitvama i u moljenju dan i noć (1 Tim. 5, 5). I kao što sama življaše bogougodno, tako ona nauči i milu decu svoju, Kozmu i Damjana, jer ih divno vaspita u hrišćanskoj veri i u izučavanju Svetoga Pisma, i uputi ih na svaku vrlinu. A kad Kozma i Damjan dostigoše zreo uzrast i utvrdiše se u besprekornom življenju po zakonu Gospodnjem, oni postadoše kao dva svetilnika na zemlji, sijajući dobrim delima. I dobiše oni od Boga dar isceljivanja, i davahu zdravlje i dušama i telima, lečeći sve bolesti, i isceljujući svaku slabost i svaku nemoć po ljudima, i izgoneći zle duhove. I oni ukazivahu pomoć ne samo ljudima nego i stoci, i ni od koga ništa ne primahu za to: jer sve to činjahu ne radi dobitka, ne radi bogaćenja zlatom i srebrom, nego radi Boga, želeći da ljubav svoju prema Njemu izraze ljubavlju prema bližnjemu. I tim lekarenjem među ljudima oni iskahu slavu ne sebi nego Bogu, i isceljivahu bolesti radi proslavljenja imena Gospoda svoga koji im je darovao taku lečebnu silu. A oni izbavljahu od bolesti ne toliko biljem koliko imenom Gospodnjim, i to bez plate i nagrade, zabadava, ispunjujući zapovest Hristovu: zabadava dobiste, zabadava dajite (Mat. 10, 8). Zbog toga ih verni i nazvaše besplatnim lekarima i besrebrnicima. I pošto tako bogougodno provedoše svoj život, oni skončaše pobožno u miru. No oni se ne samo za života svog, nego i po prestavljenju svom proslaviše mnogim čudesima, kao usrdni posrednici i divni iscelitelji kako naših bolesti duševnih tako i telesnih. A o njihovoj nekoristoljubivosti i besplatnom lečenju kazuje se ovo:
Žena neka, po imenu Paladija, koja teško bolesna mnogo godina ležaše u postelji i razni lekari joj ništa ne mogahu pomoći, ču za svetog Kozmu i Damjana kako isceljuju od svake bolesti i posla po njih sa molbom da posete nju koja je već na umoru. Sveta braća se odazvaše njenoj molbi, odoše njenom domu, i čim sveti lekari dođoše k njoj, ona po veri svojoj odmah dobi isceljenje, i ustade zdrava, slaveći Boga što je slugama Svojim darovao taku blagodat isceljenja. I zahvalna svojim lekarima za toliko dobro, ona željaše da im što da kao dar. Ali oni ni od koga ne primahu ništa, jer ne prodavahu blagodat koju imađahu od Boga. Žena onda reši da bar jednoga od njih umoli da primi od nje veoma mali dar: uzevši tri jajeta, ona krišom ode k svetom Damjanu i preklinjaše ga Bogom da primi od nje ta tri jajeta u ime Svete Trojice. Čuvši ime Trojednoga Boga, Damjan primi od nje taj maleni dar zbog velike zakletve kojom ga ona zakle. A sveti Kozma, saznavši za to kasnije, veoma se ožalosti zbog toga. I kada svetom Kozmi dođe vreme da se prestavi, on ostavi zaveštanje: da Damjana ne sahrane pokraj njega, pošto je narušio zapovest Gospodnju i primio od žene nagradu za isceljenje. Tako se sveti Kozma upokoji u Gospodu. Nakon pak nekog vremena i svetom Damjanu dođe smrtni čas, te se i on preseli iz vremenog u večni život. No ljudi behu u nedoumici gde da sahrane Damjana, pošto su znali zaveštanje svetoga Kozme, i ne smejahu da svetog Damjana polože kraj njegovog brata. Dok oni tako behu u nedoumici, iznenada dotrča kamila, koju ranije sveta braća behu iscelili od besnila, i progovori ljudskim glasom: da ne dvoume nego da Damjana polože pokraj Kozme, pošto je on primio od žene tri jajeta ne radi nagrade već radi imena Božijeg. I tako, česne mošti njihove biše položene zajedno u mestu zvanom Fereman.
Jednom u vreme žetve jedan žitelj toga kraja izađe da žanje svoju njivu. Umorivši se od žege, on ode pod hrast sa namerom da se odmori, leže, i tvrdo zaspa. I dok on spavaše otvorenih usta, njemu se kroz usta uvuče zmija u stomak. A kad se probudi on produži žeti do sumraka, ne zn

Izvor: Crkveni Kalendar