Sveti Kiril i Metodije Ravnoapostolni - Sveti Ćirilo i Metodije

Spomen 11. maj

ŽITIJE I TRUDOVI PREPODOBNIH OTACA NAŠIH
METODIJA I KONSTANTINA, U MONAŠTVU KIRILA,
UČITELJA I PROSVETITELJA SLOVENSKIH
U vreme ikonobornih careva grčkih Lava Jermenina, Mihaila Travla ili Balba, i zatim sina Mihailova Teofila, življaše u gradu Solunu visokorodan i bogat čovek Lav, vojnoga zvanja, u činu stotnika. Supruga mu se zvaše Marija. Oni rodiše ova dva svetila svetu i prosvetitelja slovenskih zemalja: Metodija i Konstantina, u monaštvu nazvanog Kiril. Metodije beše stariji Konstantin mlađi.
Metodije je u početku služio u vojsci kao i njegov otac. Saznavši da je dobar vojnik, car ga proizvede za vojvodu i posla u jednu slovensku pokrajinu, Slaviniju, koja je bila pod grčkom državom. A ovo se dogodi po promislu Božjem, da bi Metodije naučio slovenski jezik, kao kasniji duhovni učitelj i pastir Slovena. Provevši deset godina kao vojvoda, on uvide taštinu žitejskih briga; a usto i ikonoborni car Teofil stade goniti pravoslavne zbog poštovanja svetih ikona. Sa ta dva razloga Metodije ostavi vojvodstvo i sve lepote ovoga sveta, ode na goru Olimp, postriže se u monaški čin, i u anđelskom obličju služaše Caru Nebeskom, vojujući protiv nevidljivih neprijatelja - zlih duhova.
Blaženi Konstantin, koji se rodi posle Metodija, još od kolevke projavljivaše nešto neobično. Jer kada ga mati, posle rođenja, dade dadilji da ga ona othrani, on nikako nije hteo da se hrani tuđim mlekom već samo mlekom svoje majke. Očigledno zato, da se pored blagočestivih roditelja ne bi odgajio tuđim mlekom. I divljahu se tome roditelji njegovi. Od Konstantinovog rođenja njegovi dobri roditelji se zavetovaše da će živeti kao brat i sestra. I tako proživeše četrnaest godina, sve do svoje smrti. Pred smrt muža Marija je plakala i govorila: Ni o čemu tako ne brinem kao o Konstantinu: kako će on izaći na put? Lav joj odgovarao: Veruj mi, ženo, ja se nadam u Boga, da će ga Gospod Bog učiniti duhovnim ocem i strojiteljem mnogih hrišćana. - Tako je i bilo.
Kada Konstantinu beše sedam godina, on usni čudan san, koji ispriča ocu i majci. Sanjah, pričaše on, da je vojvoda skupio sve devojke našega grada, pa mi reče: izaberi koju hoćeš sebi za nevestu, da ti bude pomoćnica u sve dane života tvog. Pošto ih pažljivo promotrih, ja izabrah najlepšu između njih, sa svetlim licem i ukrašenu mnogim skupocenim nakitima. Ime joj beše Sofija.
Ovaj san roditelji shvatiše tako, da će Bog dati sinu njihovom devicu Sofiju, tojest mudrost Božju. I obradovaše se duhom. I stadoše ga vrlo prilježno učiti ne samo čitanju knjiga nego i bogougodnom životu, upućujući ga na duhovnu mudrost. I govorahu mu rečima Solomona: Sine, poštuj Gospoda, i bićeš jak; čuvaj zapovesti njegove i bićeš živ; reči njegove napiši na tablici srca svog; reci mudrosti: sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost (Prič. Solom. 7, 1-4). Mudrost sija jače od sunca, i svetlost joj je lepša od zvezdane.
Učeći školu, Konstantin se odlikovao pameću i razumom, te je u učenju bio bolji od svih svojih vršnjaka. Jednom prilikom dožive on ovo: kao sin bogatih roditelja on jedanput sa svojim drugovima ode u lov sa sokolima; i tek što on pusti svoga sokola, dunu silan vetar i odnese mu sokola ko zna kuda; to ga veoma ožalosti, te dva dana ne okusi ništa, ni hleba. Čovekoljubivi Gospod, ne želeći da se junoša toliko žalosti žitejskim stvarima, tim sokolom ulovi njega, kao nekada Plakidu jelenom. Razmišljajući o radostima ovoga života, Konstantin reče: Kakav mi je to život, kada radost neminovno izaziva žalost. Od današnjeg dana poći ću drugim putem, boljim od ovoga, da bih mogao izbegavati žitejsku taštinu.
Od toga doba on stade gotovo sve vreme provoditi kod kuće, starajući se veoma revnosno da izuči nauke, naročito učenje svetog Grigorija Bogoslova. Prema ovome svetitelju on imađaše veliku ljubav, i mnoge je stvari iz njegovih dela znao napamet. Nacrtavši na zidu krst, on ispod krsta napisa ove reči: O, svetitelju Božji, Grigorije Bogoslove! Ti si telom bio čovek, a životom si se pokazao anđeo, jer usta tvoja kao usta serafima slavoslovljima proslaviše Boga, i tvoje

Izvor: Crkveni Kalendar