Sveti Akakije II, episkop melitinski

Spomen 17. april

Ovaj ugodnik Božji rodi se u jermenskom gradu Melitini od blagočestivih i bogobojažljivih roditelja, koji ga molitvom i postom izmoliše od Boga pošto ne imađahu dece. Roditelji ga prvo otškolovaše, pa onda odvedoše episkopu melitinskom i predadoše na službu Bogu, jer su tako bili obećali kada su ga od Boga izmolili. U Melitini beše tada episkop blaženi Otrije. On je učestvovao na Drugom Vaseljenskom Saboru, i sa svetim Grigorijem Bogoslovom i ostalim revniteljima i zaštitnicima pravoverja mudro se borio za veru protiv jeresi duhoborca Makedonija. Takvom bogonadahnutom mužu, svetom Otriju, bi predat blaženi dečko Akakije. Provideći blagodat Božju u dečaku, sveti Otrije ga učini klirikom. I iđaše Akakije iz sile u silu, napredujući u vrlinama usrdno obavljajući sve veći i veći broj crkvenih poslova, i bogougodnim životom odmičući u usavršavanju i svetosti. Tako beše drugima za primer i pouku. Kod prepodobnog Akakija se prepodobni Jevtimije Veliki, dok je bio dete, učio knjizi. No ne samo deci nego i starcima blaženi Akakije beše učitelj rečju i vrlinskim životom svojim, kada bi proizveden za episkopa i poverena mu briga oko spasavanja duša ljudskih. Budući izbrani sasud Svetoga Duha, on u svoje vreme kao dostojan bi udostojen arhijerejskog dostojanstva. Jer kada episkop melitinski sveti Otrije iz ovog života pređe ka Gospodu, na njegovo mesto bi jednoglasno izabran od svih blaženi Akakije, i po propisima uzveden na arhijerejski presto, da bi, kao upaljena sveća na zlatnom svećnjaku, obasjavao sav svet.
Kao arhijerej blaženi Akakije toliko ugodi Bogu, i tako beše veliki svetošću da bi udostojen dara čudotvorstva. Od mnogih čudesa njegovih mi ćemo ovde samo neka spomenuti. Tako, jedne godine beše velika suša koja je pretila glađu. Sa zabrinutim narodom svetitelj Božji ode kod crkve svetog velikomučenika Evstatija, koja se nalazila izvan grada, da umole stradalca Hristovog da se pridruži njihovoj molitvi i zajednički izmole kišu od Boga. I sveti Akakije naredi da se na otvorenom polju kraj crkve postavi sveti presto, i on stade na njemu služiti svetu liturgiju, podižući k nebu uplakane oči. I on ne rastvori u svetoj čaši vino vodom, kao što je propis, već uperi um k Bogu i prilježno se moljaše da sam Bog odozgo kišnom vodom rastvori čašu i napoji suvu zemlju. I njegova molitva beše tako silna i moćna pred Gospodom, da odmah pade velika kiša, koja ne samo čašu rastvori nego i zemlju potpuno napoji. I tako se tuga sveg prisutnog naroda pretvori u radost, i oni veselo blagodarahu Bogu. I ta godina, molitvama ugodnika Božjeg Akakija, bi veoma rodna.
U melitinskoj oblasti beše jedna reka koja je često plavila naselja ljudska. Jednom toliko nadođe da stade rušiti u okolini ne samo male nego i velike kuće. A pošto sve više i više nadolažaše i ugrožavaše mnoga naselja, svetitelj Hristov Akakije ode na reku i, satvorivši molitvu Bogu, metnu kamen nedaleko od obale, i zapreti reci da se ne razliva preko granice koju joj on odredi. I odmah se voda povuče u svoje korito, i tecijaše visoko od zemlje, ali se ne razlivaše dalje od kamena, kojim svetitelj kao nekim zidom zatvori reku u njene granice.
Na osamnaest stadija od Melitine nalažaše se neznabožačko naselje Miasina. Beše to divno mesto: prostrana ravnica između dva brežuljka, koju je presecala bistra i čista reka Azur, a naokolo jezera. A tamo, na jednom prekrasnom i izvrsnom mestu bejaše idolište, ograđeno vrtom, i do vrta jezero, čijom se vodom vrt navodnjavao. Tamo su se skupljali neznabošci i prinosili svoje nečestive žrtve. Želeći da to mesto očisti i osveti za slavljenje istinitog Boga, revnitelj Hristov sveti Akakije uloži mnogo truda, pošto se idolopoklonici silno opirahu tome. A kada svetitelj poče tamo zidati crkvu u ime Presvete Trojice, zli idoloslužitelji stadoše noću praviti pakosti, jer što bi hrišćani danju sazidali, to su bezbožni idolopoklonici noću rušili. No naoružavši se protiv njih molitvom, svetitelj Hristov Akakije nadvlada neprijateljsku silu, jer pomoću Božjom razruši idolište i dovrši hram Bogomatere. I osv

Izvor: Crkveni Kalendar