Sveti Amvrosije, episkop mediolanski (milanski)

Spomen 7. decembar

SVETI Amvrosije beše znamenita roda; otac mu beše carski namesnik Galije i zvaše se Amvrosije. Iz ljubavi prema sinu on mu nadenu svoje ime. Po veri on beše neznabožac, a supruga mu hrišćanka.
Svetom Amvrosiju, dok još beše u kolevci, bi predskazano kako će on u svoje vreme darovati Crkvi Hristovoj ogromnu duhovnu sladost. To predskazanje dogodi se na ovaj način: jednom odojče Amvrosije ležaše u kolevci na otvorenom vazduhu i spavaše sa otvorenim ustima; odjednom dolete roj pčela, spusti se na njega, i moglo se videti kako pčele ulaze u usta odojčetu, i izlaze otuda, ostavljajući med svoj na jeziku njegovom; kada to vide dojkinja, ona htede da otera pčele, bojeći se da ne naškode detetu, ali Amvrosijev otac, koji je sve to posmatrao, zabrani dojkinji da to uradi, pošto je želeo da vidi čime će se završiti to čudo. I gle, nakon malo vremena pčele se digoše, poleteše uvis, i izgubiše se iz očiju. To zaprepasti detinjeg oca, i on reče: Ako ovo dete odraste, biće nešto veliko među ljudima.
Tako, dok Amvrosije još bejaše u povoju Gospod pokaza da će se na budućem sluzi Njegovom ispuniti u svoje vreme reči Svetoga Pisma: Dobre reči su saće meda, a sladost njihova je isceljenje duše (Prič. Solom. 16, 24). Jer taj roj pčela predstavljao je slatkorečive pouke i spise svetoga Amvrosija, pomoću kojih je on kasnije izgrađivao u ljudima duhovno saće, zaslađujući srca ljudska i uzdižući ih od zemlje k nebu.
Zatim, kada Amvrosije odraste u dečaka i življaše u Rimu sa majkom već udovicom i sestrom koja se bejaše zavetovala čuvati svoje devičanstvo, dogodi se jednom da on vide gde episkopu celivaju ruku. Došavši kući, on kao u šali pruži ruku svoju ukućanima svojim da je celivaju, govoreći: "Celivajte, jer ću i ja biti episkop". A ovo kroz njega govoraše Duh Sveti, predskazujući ono što se ima zbiti, no ukućani, ne znajući da blagodat Božija što življaše u njemu priprema njega za episkopski čin, ukoravahu ga kao da govori besmislene reči.
Posle smrti svoga supruga, majka svetog Amvrosija preseli se u Rim i dade njemu i njegovom bratu Satiru najsavršenije obrazovanje, a sestra njegova - devstvenica razvi u njemu ljubav prema devstvu. Pošto izuči retoriku, nauku besedništva, Amvrosije i sam postade čuven govornik, silan u reči. On štićaše na sudu ugrožene, pomagaše tlačene, izobličavaše one koji činjahu nepravdu, doprinošaše donošenju pravičnih presuda. Zbog blagorazumnosti njegove, glavni gradonačelnik Rima Prob uze ga za svog savetnika. Zatim Amvrosije bi postavljen za carskog namesnika Rimskih oblasti: Ligurije i Emilije. U to vreme u gradu Mediolanu umre episkop Avksentije arijanac, koji držaše ovaj arhijerejski presto posle pravoslavnog episkopa Dionisija koji preminu u zatočenju. Među pravoslavnima i jereticima arijancima nastade velika raspra i borba, pošto su i jedni i drugi želeli da na upražnjeni arhijerejski presto dovedu episkopa svoga veroispovedanja. Ti neredi i metež trajahu dugo među žiteljima u Mediolanu. Doznavši za to, gradonačelnik Rima Prob posla Amvrosiju nalog da otputuje u Mediolan i smiri tamošnji metež, pri čemu mu poruči ovako: "Otidi tamo i postupi ne kao sudija već kao episkop".
Doputovavši u Mediolan, Amvrosije ode u hram gde se vršio izbor episkopa i stade krasnorečivo savetovati narod da se smiri i složi. Utom jedno odojče, koje još ni govoriti nije moglo, iznenada viknu isred naroda: "Amvrosije - episkop!"
Čuvši to, sav narod koji se nalažaše u crkvi prihvati reči odojčeta i poče gromoglasno i jednodušno klicati: "Amvrosije - episkop! Amvrosije - episkop!"
Tako, po dejstvu blagodati Božje odojče, kome još nije bilo vreme da progovori, progovori, i obe protivničke strane, pravoslavni i arijanci, smiriše se i složiše se da im Amvrosije bude episkop, iako on još ne beše prosvećen svetim krštenjem već samo oglašen.
Slušajući klicanje naroda Amvrosije izađe iz crkve, i da bi pokazao da je nedostojan tako velikoga čina sede na sudištu i stade, protiv svog običaja, bez milosti mučiti krivce. A to on uradi, da bi građani, videvši njegovo nemilosrđe, omrznuli g

Izvor: Crkveni Kalendar