Sveti Amfilohije, episkop ikonijski

SVETI Amfilohije, zemljak, drug i prijatelj svetog Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i drugih velikih svetitelja iz četvrtog stoleća, rodio se u Kesariji Kapadokijskoj. Otac mu se takođe zvao Amfilohije i beše rođeni brat blažene None, majke svetog Grigorija Bogoslova. Beše to čovek velikoga uma i veoma obrazovan; pritom vrlo dobre duše, pobožan i krasnorečiv on beše od velike pomoći srodnicima i njihov nastavnik u mnogome. Brinući se o svojoj deci, on im dade divno obrazovanje i vaspita ih u duhu hrišćanske vere i pobožnosti. Njegov mlađi sin Amfilohije, postavši punoletan, beše najpre ritor i advokat. Ali, pošto još u ranoj mladosti beše zavoleo Boga više svega, on po savetu svetog Grigorija Bogoslova ostavi metež svetski i sujetu i povuče se u pustinju, u jednu pešteru, gde stade voditi monaški, strogo podvižnički život, usrdno služeći samo jedinome Bogu. Tu on provođaše vreme u molitvi, čitanju Svetoga Pisma i postu. Tako on u sveštenim podvizima samoumrtvljenja i sebeobestrašćenja prožive četrdeset godina. Tada ga Gospod izvede na drugi podvig: podvig arhijerejskog služenja Crkvi.
Kada umre episkop Ikonijske crkve zvani Jovan, angeo Gospodnji javi se Amfilohiju noću i reče mu: "Amfilohije, idi u grad, i pasi duhovne ovce". - Ali Amfilohije ne hte. Naredne noći opet mu se javi angeo Gospodnji i reče mu: "Idi u grad, Amfilohije, i pasi ovce koje ti Bog uručuje". - No Amfilohije ni ovoga puta ne posluša angela, jer smatraše da je ovo javljenje prelest od zlog duha, i govoraše u sebi: "zna se i Satana pretvarati ponekad u angela svetla". - Međutim treće noći angeo, došavši k njemu, pozva ga: Amfilohije, ustani s postelje! - Ustavši brzo, Amfilohije malo uplašen reče: Ako si angeo Božji, onda stanimo oba na molitvu. - I priklonivši glavu Amfilohije poče pevati: "Svet je, Svet, Svet Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Njegove" ...; no i angeo pevaše s njim zajedno. Zatim ga angeo uze za desnu ruku i povede u crkvu koja se nalazila nedaleko; i pred njima se vrata crkvena sama otvoriše. Kada oni uđoše unutra, Amfilohije ugleda veliku svetlost i mnoštvo ljudi u belim odeždama, koji ga uzeše, privedoše oltaru i dadoše mu u ruke Sveto Evanđelje, govoreći: "Gospod s tobom!" A jedan od njih, izgleda, najstariji, gromko uzviknu: "Pomolimo se svi!" Zatim poče govoriti: "Sveta blagodat postavlja brata našeg Amfilohija za episkopa grada Ikonije. Pomolimo se svi za njega, da blagodat Božija bude na njemu".
Posle molitve svi se oprostiše s Amfilohijem, i postadoše nevidljivi. A Amfilohije stajaše sam, čudeći se izvanrednom viđenju i svom neobičnom posvećenju za episkopa, i moljaše se Bogu predajući sebe svetoj volji Njegovoj. Čim pak poče svitati, Amfilohije izađe iz crkve i krenu u svoju pešteru. I gle, na putu ga sretoše sedam episkopa koji se behu iz okolnih gradova sabrali u Ikoniji radi izbora i postavljenja episkopa tome gradu. Njima beše naređeno od Boga da pronađu crnorizca Amfilohija. Stoga, izišavši iz Ikonije, oni svuda tražahu tog blaženog oca, i susrevši ga najzad na putu oni ga upitaše: Jesi li ti Amfilohije? Kaži nam istinu, jer je svaka laž od nečastivoga. - On im smerno odgovori: Ja sam grešni Amfilohije. - Oni ga onda česno povedoše u crkvu da ga hirotonišu, ali im on reče: Pošto je Bogu ugodno bilo da vam ukaže da mene nedostojnog i grešnog izaberete za episkopa, onda ne treba i nadalje kriti i prećutati čudesna dela Njegova, nego smo neizostavno dužni objaviti ih i za sve odati hvalu Bogu.
I sveti Amfilohije im ispriča sve od početka, kako on prošle noći bi od angela posvećen za episkopa. Čuvši to, episkopi se veoma udiviše i uzneše blagodarnost Bogu za takvo čudesno posvećenje Amfilohija, i ne usudiše se da ga ponovo posvećuju, nego mu se sa strahom i poštovanjem pokloniše i s ljubavlju ga celivaše, pa ga na arhijerejski presto posadiše za carovanja Valentinijana i Valenta.
Sveti Amfilohije mnogo godina pasijaše stado Hristovo, jer se život njegov produži sve do carovanja Teodosija Velikog i njegovih sinova. Kao učitelj pravoslavne vere on se boraše protiv