Sveti Danilo II, arhiepiskop srpski

Spomen 20. decembar

SVETI srpski arhiepiskop Danilo živeo je i delao u vreme srpskih kraljeva: Milutina i Stefana Dečanskog, i cara Dušana. Vlastelinski sin, ostade jedinac u svojih znatnih i bogatih roditelja, pošto mu pomreše braća i sestre još za njegova detinjstva. Kao dete, Danilo moljaše roditelje da ga dadu učitelju da se uči knjizi, ali oni, ucveljeni smrću svoje dece, nisu hteli da njihovo jedinče iznurava sebe učenjem. Međutim mališak ostade uporno pri svojoj želji, i umoli jednog rođaka svog da ga tajno od roditelja odvede k učitelju. Darovit i vrlo prilježan, Danilo ubrzo postade najbolji učenik, i prevaziđe sve svoje vršnjake i drugove u školi, tako da mu se svi divljahu. Roditelji pak njegovi spočetka veoma tugovahu, no kada doznadoše gde se nalazi njihov sin i kako je napredan u učenju, primiriše se i prepustiše se u svemu volji Božjoj.
Međutim u dečaka Danila, uporedo sa čežnjom za znanjem, stade se bujno razvijati i čežnja ka celomudriju, čistoti, postu, bdenju, molitvi, k vrlinama kojima se odlikuju zreli ljudi. Podvizavajući se u tim vrlinama, on se poče mnogo interesovati podvižničkim životom. Voleo je da se sreta sa monasima, ukazivao im je dužno poštovanje, stupao je s njima u razgovore o monaškom životu. I uskoro u njemu se razgore želja da i sam postane monah. I on često moljaše Boga da ga udostoji monaškog čina. Mnogo slušajući o čudesima u svetom gradu Jerusalimu i u Svetoj Gori Atonu, on već u takom uzrastu sagorevaše od želje da poseti ta sveta mesta. Ali za to još ne beše nastupilo vreme.
Kada Danilo postade punoletan, kralj Milutin ga uze na svoj dvor, pošto beše doznao za njegove izvrsne osobine. Kralj ga zavole, i držaše ga blizu sebe, i ukazivaše mu posebnu pažnju. No Danilo se ne pogordi, nego se i na dvoru držaše skromno i smireno, neprekidno čeznući za monaškim životom i čekajući od Boga zgodnu priliku da tu svoju čežnju ostvari.
Blagočestivi kralj Milutin često je putovao po svojoj zemlji, obilazeći crkve i manastire, klanjajući se svetinjama i razdajući bogatu milostinju. Na jednom od takih putovanja u sviti blagočestivog kralja nalazio se i Danilo. Za vreme boravka u manastiru Svete Trojice, Sopoćanima, Danilo se zbliži sa jednim bogougodnim starcem monahom, i u razgovoru s njim otkri mu čežnju duše svoje za monaškim životom, i moli ga da mu pomogne da tu čežnju ostvari. I kada se kralj i njegova svita posle bogosluženja povukoše na odmor i počinak, hristočežnjivi mladi vlastelin se tajno, noću, iskrade iz manastira sa spomenutim starcem, monahom, i vođen ovim pobeže u manastir svetog Nikole, u Končul, na reci Ibru. Tu iguman toga manastira Nikolaj zamonaši begunca sa kraljevog dvora davši mu ime Danilo.
Davno željan monaštva, Danilo se svom dušom dade na ispunjavanje monaških zaveta; revnosno posećujući zajedno sa drugima crkvena bogosluženja i u toku dana radeći sve manastirske poslove, Danilo se noću nasamo predavao bdenju, bogorazmišljanju i neprestanoj molitvi. Molitva, suze umilenja i pokajanja, post i drugi podvizi ubrzo učiniše te Danilo postade obrazac za druge monahe. Glas o njegovim podvizima pronese se na sve strane. Dođe taj glas i do ondašnjeg arhiepiskopa Srpskog Evstatija. On ga pozva k sebi, jer mu behu potrebna prosvećena i pobožna duhovna lica. I mnogo puta arhiepiskop pozivaše k sebi Danila, ali on nikako nije hteo da ostavi omiljeno mu mesto svoga podvižništva. To primora arhiepiskopa te se obrati kralju Milutinu, da on naredi monahu Dajnilu da se odazove zahtevu arhiepiskopovu. Kralj savetova prepodobnome Danilu da ispuni volju preosvećenoga, i pisaše mu ovako: "Ti si se svagda odlikovao odanošću i poslušnošću mojoj volji; postupi i sada po mome zahtevu i želji. Uostalom, ti sam dobro znaš, je li pohvalno ne slušati arhiepiskopa. On me je više puta i opravdano molio o tome".
Tada prepodobni Danilo, u Nadi da ga Bog neće lišiti Svoje blagodatne pomoći, reši da otide k arhiepiskopu. Uzevši blagoslov od igumana i oprostivši se sa bratijom svoga manastira, on otputova k arhiepiskopu Evstatiju, čiji se dvor nalazio u manastiru Žiči. Arhiepiskop ga primi sa veli

Izvor: Crkveni Kalendar