Sveta Drosida

Spomen 22. mart

KADA carovaše Trajan, on ne samo svakog dana ubijaše hrišćane koji ispovedahu Hrista nego prokletnik bacaše njihove česne mošti u mesta beščesna i nečista. Tada behu pet monahinja, koje se podvizavahu u jednoj isposnici i držahu zapovesti Božje. Pored ostalih vrlina, i ovo beše njihov neizostavni posao: skupljati česna tela svetih mučenika, mirisima ih mazati, u plaštanice uvijati, i u svojoj isposnici sahranjivati.
Saznavši za ovo, Drosida, kći cara Trajana, izvuče se tajno jedne noći iz dvora, i ode k ovim monahinjama, noseći sa sobom skupocene pokrivače, i zamoli ih da pođu zajedno i pokupe neke mošti mučenika.
Adrijan, verenik Drosidin, inače carski savetnik, saopšti vojnicima da je gospodar samodržac naredio da čuvaju tela poubijanih hrišćana, i da saznadu ko to krade njihova tela. Stražareći, vojnici uhvatiše pet monahinja zajedno sa carevom ćerkom Drosidom. I izjutra ih izvedoše pred cara. Videvši svoju kćer, car se zaprepasti, i naredi da je dobro čuvaju, možda će se pokajati. A odnosno pet monahinja izdade zapovest, da se užeže velika peć i u nju bace monahinje, i u isto vreme baci unutra dosta bakra, da se ovaj rastopi i izmeša sa rastopljenim telima monahinja, i tako dobije smesa, od koje se imaju napraviti bakarni tronožci za narodno kupatilo, koje je on gradio i koje se imalo svečano otvoriti o Apolonovom prazniku.
To bi sve učinjeno, tronožci napravljeni, kupatilo zagrejano, i vojnici objaviše svuda, govoreći: Koji god ste prijatelji milostivih bogova, doćite na otvaranje narodnog kupatila! - I odmah se slegoše svi. I prvi koji dođe i približi se prvim vratima kupatila, sruši se na zemlju i izdahnu; tako nastradaše i svi ostali koji se približiše kupatilu, i niko ne mogaše da uđe.
Saznavši za to, car sazva služitelje bogova svojih, i upita ih: Recite mi, da nisu hrišćani načinili neke mađije, te niko ne može da uđe u kupatilo? A oni odgovoriše: Ne, care, nego oni bakarni tronožci, u kojima ima od moštiju onih monahinja, oni čine to čudo. Zato naredi da se naprave drugi tronožci, pa će prestati taj pomor.
Pošto to bi urađeno, reče verenik Drosidin Adrijan caru: Naredi, care, da se od tih tronožaca naprave gole statue, koje će imati izgled onih monahinja, da bi ih na taj način osramotili i obrukali. I neka se te statue postave u narodnom kupatilu.
Car naredi odmah, i to bi učinjeno. I kada postaviše statue monahinja u kupatilu, car vide u snu pet čistih ovčica koje pasijahu na jednom proplanku; a vide i jednog strašnog pastira koji ih pasijaše, i on reče caru: Najbezbožniji care, one monahinje, čije si gole statue postavio u kupatilu da bi ih osramotio, dobri pastir Hristos, uzevši ih od tebe, nastani ih u ovom divnom mestu raja, u koje će doći i tvoja kći Drosida, čista ovčica Božja.
Probudivši se, car se naljuti što mu one svete žene i posle svoje smrti ometaju planove. Stoga, za inat i da bi im se osvetio, on naredi da se naprave dve ogromne peći, jedna na jednom kraju grada a druga na drugom, da se užegu, i da gore dan i noć. I još naredi da se i na jednoj i na drugoj ispiše ova njegova carska zapovest:
"Ljudi Galilejci, koji obožavate raspetoga, oslobodićete sebe muka i patnji, ako se svaki od vas sam dobrovoljno baci u koju hoće peć".
Kći nečovečnog cara Drosida, čuvši za ovu zapovest, da se svaki hrišćanin dobrovoljno baci u užarenu peć, podiže oči k nebu i reče: Gospodaru, Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, ako je sveta volja tvoja da se spasem, i da se izbavim od bezumne vere oca mog Trajana, pomozi mi da se oslobodim vereništva sa bezbožnim Adrijanom, i da uziđem na nebo, gde se nalaze pet monahinja, koje me uputiše strahu Tvom. Uspavaj dubokim snom one koji me čuvaju, da bih mogla pobeći a da oni ne osete.
Pomolivši se tako, ona skinu carske haljine svoje, i iziđe iz palate tiho da niko ne oseti. I idući da se baci u jednu od usijanih peći, ona zastade i reče: Kako ću ići k Bogu, a nemam svadbeno ruho? tojest, a nisam primila sveto krštenje, bez koga sam nečista? Nego, o Care nad carevima, Gospode Isuse Hriste, evo ja sam ostavila carstvo

Izvor: Crkveni Kalendar