Sveti prepodobni Jefrem Pečerski (†1096. godine)

Spomen 28. januar

Ovaj blaženi Jefrem beše znamenitog roda i slavan. Knjaz Izjaslav ga veoma voljaše i imađaše neograničeno poverenje u njega. No ovaj blaženi napusti knjažev dom i otide kod prepodobnog oca našeg Antonija u pešteru, moleći ga da ga, mesto služenja knjazu, uvrsti među sluge Nebeskog Cara davši mu sveti anđelski čin monaški. Prepodobni Antonije ga pouči spasenju duše, i predade ga blaženom Nikonu da ga postriže. On postupi po naređenju, postriže blaženog Jefrema i obuče u monašku rizu. A kakve je muke vrag dobra, nenavidnik đavo, pričinio prepodobnima zbog postriženja ovog blaženog Jefrema, kao i zbog blaženog Varlama, opisano je u Žitiju prepodobnog Antonija i Nikona. Jer knez tame, videći sebe pobeđena od svetog stada Antonijevog, koje se skupljaše u mračnoj pešteri, i uvidevši da će se to mesto proslaviti zbog toga, plakaše nad svojom pogibijom. I poče zlim spletkama svojim raspaljivati srce knjaza Izjaslava protivu prepodobnih, da bi bar na taj način raspudio to sveto stado. Ali ni na taj način ne mogade uspeti, već sam bi prognan molitvama prepodobnih, i pade u jamu koju beše iskopao. Jer i prepodobni Nikon, koji postriže ovog blaženog, bi izveden pred knjaza i ukoren; i sam starešina prepodobni Antonije sa bratijom bi od strane razgnevljenog knjaza proteran iz peštere. Ali uskoro, zauzimanjem knjaginje kod knjaza Izjaslava ili bolje reći, molitvama Nebeske Carice, Presvete Bogorodice, Caru slave Hristu Bogu, oni se vratiše u svoju pešteru, kao neki hrabri ratnici iz rata, koji su pobedili protivnika svog đavola. I behu svagda u pešteri, slaveći i blagosiljajući Boga.
Prepodobni otac naš Jefrem, videći kakvu je nevolju navukao na to sveto stado zbog njegovog postriga, silno se naoruža protiv njega bogugodnim životom u pešteri, molitvama i postom, i svenoćnim bdenjem. U svemu pak tome povinjavaše se uputstvima oca i nastavnika svog prepodobnog Antonija, i sa velikom revnošću podražavaše ga y svima vrlinama. I kao što sam prepodobni Antonije stranstvovaše, putujući iz Rusije u Svetu Goru, tako i ovaj prepodobni otac naš Jefrem goraše duhom prema svetim mestima, želeći da svojim očima vidi ravnoanđelsko žitije tamošnjih svetih otaca, kako bi sebe ljubavlju potstakao na podražavanje njihovih dobrodeteljnih trudova. Stoga moljaše prepodobnog Antonija da mu da blagoslov da putuje u Grčku. A on, ne želeći da ga liši tog korisnog putovanja, otpusti ga s blagoslovom i molitvom, kao nekada Noje golubicu iz kovčega da donese maslinovu grančicu.
Dobivši blagoslov i molitvu prepodobnog oca Antonija kao dva golubija krila, prepodobni otac naš Jefrem krenu na put. I kad stiže u Carigrad, on stade posećivati obitališta nebeskih ljudi i zemaljskih anđela. I obilno hranjaše sebe duhovnom hranom: dušekorisnim rečima i poukama tamošnjih svetih otaca. To beše razlog te se duže zadrža tamo. A pred povratak ljubljenom ocu, on, da se ne bi vratio u svoj duhovni kovčeg bez neke maslinove grančice, prepisa Ustav svetog Studijskog manastira, i donese u Pečerski manastir.
Po svom povratku iz svetih mesta, prepodobni Jefrem provede u Pečerskom manastiru malo vreme, ali bi uzor mnogih vrlina na duhovnu korist, tako da svi zahvaljivahu Bogu što ga imaju. I u to vreme prestavi se blaženi episkop perejaslavski Petar. Po Božjem blagovoljenju, i po odluci svih, i po želji velikog knjaza Vsevoloda Jaroslaviča, prepodobni otac naš Jefrem bi preosvećenim mitropolitom kijevskim Jovanom postavljen za episkopa perejaslavskog.
Postavši episkop, prepodobni Jefrem uloži mnogo brige i truda oko podizanja episkopalne crkve, jer smatraše da je najčesniji i najdragoceniji posao: doprineti slavljenju presvetog imena Božjeg. Bog mu pomagaše u tome poslu, i on za nekoliko godina podiže ogromnu i divnu kamenu crkvu u čast svetog Arhistratiga Mihaila. Isto tako u istom gradu podiže kamenu crkvu u čast svetog Teodora, i crkvu u čast svetog apostola Andreja Prvozvanog, i tako ukrasi grad Perejaslav raznim crkvama, i to kamenim, čega ranije nije bilo. Ali ne prođe mnogo vremena, i sve ove crkve biše porušene, kada, po popuštenju

Izvor: Crkveni Kalendar