Sveti Evdoksije

Sveti Evdoksije življaše u vreme cara Dioklecijana, opakog gonitelja Crkve Božje. Ovaj car izdade bezbožnu naredbu, u kojoj zabranjivaše u svojoj carevini poklanjati se jedinome istinitome Bogu i naređivaše odavati čast nemim i bezdahnim idolima kao Bogu. Zbog ove naredbe mnogi od vernih bežahu u pustinje i gore, voleći više da tamo žive sa zverima nego li u gradovima sa bezakonim ljudima. Isto tako i vrlo mnogi od velikaša i znamenitih ljudi napuštahu svoje položaje i domove i krijahu se po nepoznatim mestima. Jedan od takvih bejaše i vojvoda Evdoksije, verni sluga Isusa Hrista; on napusti svoj položaj i krijaše se sa svojom ženom i decom, bežeći od carevog gneva. Njega, oklevetanog kod namesnika Melitinskog vojnici brižljivo tražahu svuda. A on, odeven u proste haljine, srete vojnike na putu i oni ga upitaše, da li zna gde se nalazi vojvoda Evdoksije. Videći da njega traže radi mučenja, on im reče: Ako svratite kod mene, i prihvatite se hleba u mome domu, i odmorite se od puta, onda ću vam pokazati Evdoksija, jer znam gde se skriva sa domašnjima svojim. - Vojnici pristadoše i svratiše kod njega. Evdoksije ih dobro ugosti, pa im zatim objavi da je on taj koga oni traže. Zadivljeni takvim postupkom njegovim, vojnici rekoše: Radi tvoga dobročinstva mi te nećemo uzeti sa sobom, a onome što nas je poslao kazaćemo da smo te dugo tražili, ali te nismo našli. Ti se pak sakrij, da ko drugi ne bi saznao za tebe i odao te. - I vojnici htedoše da krenu, ali ih svetitelj zadrža govoreći: Pričekajte me, braćo.. poći ću i ja s vama; ne dolikuje mi više da se krijem, pošto me sam Bog zove na mučenički podvig, da budem svedok svetog imena Njegovog. Jer da je Bog hteo da ja ostanem prikriven, vi me ne biste sreli na putu, niti biste bili poslani da me tražite, niti bi mi se desilo da vas susretnem. Sve pak to jeste znamenje Božjeg blagovolenja, da bi ja stajao za Njega do prolivanja krvi za Njega.
Potom Evdoksije dozva svoju suprugu Vasilisu, decu svo ju, domašnje i prijatelje, pa im reče: Bilo je vreme kada sam se skrivao, a sada je vreme da javim sebe i dobrovoljno predam u ruke mučitelja za Hrista Isusa, koji nas radi predade sebe na dobrovoljno stradanje. Evo ja odlazim, i neka Gospod učini sa mnom po Svojoj volji i pomogne mi, a vas ostavljam Bogu.
Zatim Evdoksije dade razna uputstva o domu, o deci svojoj i robovima, naučivši ih kako će posle njega živeti vrlinom, u strahu i ljubavi Božjoj. Najzad zavešta supruzi svojoj da ne plače i ne tuguje kada čuje za njegovu smrt, nego da taj dan provede u radosti i veselju, blagodareći Bogu što slugu Svoga udostoji mučeničkog venca.
Posle toga Evdoksije se obuče u vojvodsko odelo, oružje i vojnički pojas, kao što dolikuje njegovom činu. Onda ostavi dom svoj, ženu i decu, robove i prijatelje, i svu imovinu svoju. Sve to on ostavi radi ljubavi ka Gospodu svom. O, kako dirljiv beše to rastanak kada se žena muža, deca oca, prijatelji ljubljenog prijatelja lišavahu! Svi silno plakahu rastajući se s njim, jer su znali da im se on više vratiti neće. Samo im jedno beše olakšanje u tuzi: što Evdoksije želi da strada za Hrista, da bude pobedonosni mučenik, i da u mučeničkom vencu predstane Hristu, Gospodu svome.
Oprostivši se tako sa svima svojima, blaženi Evdoksije krenu na put sa vojnicima. Supruga pak njegova Vasilisa iđaše za njim izdaleka, želeći da vidi njegov podvig. Sa njom iđahu i dva verna prijatelja njegova, Zinon i Makarije, kojima se takođe pripremaše venac mučeništva.
Kada blaženi Evdoksije stupi pred namesnika, ovaj ga blagonaklono pozdravi rekavši: Zdravo, vojvodo Evdoksije! - Zdravo i ti, namesniče! odgovori mučenik. - Pozvali smo tvoju čestnost, nastavi nameenik, da bi ti izvršio carsko naređenje i prineo kako valja bogovima žrtve, i to pre svega ocu svih bogova, velikome Zevsu, i suncelikom Apolonu, i omiljenoj boginji Artemidi. - Sveti Evdoksije odgovori: Ja znam da treba prinositi žrtvu Jednome, u Tri Lica slavljenom Bogu, koji je stvorio svet i daje život i spasenje. Njemu ću prineti žrtvu hvale, a ne onima koje ti nazivaš bogovima, pošto su

Izvor: Crkveni Kalendar