Sveti Grigorije, episkop akragantski

Spomen 23. novembar

SVETI Grigorije rodio se na ostrvu Siciliji u selu. Pretoriji, blizu grada Akraganta, od pobožnih i dobrodeteljnih roditelja: Haritona i Teodotije. Roditelji njegovi behu ljudi veoma bogati ali i veoma milostivi i činjahu velika dobročinstva svima siromasima. A kada dete Grigorije bi kršteno, kum mu beše blaženi Potamion, episkop Akragantijski. U osmoj godini njegovoj roditelji dadoše Grigorija jednom iskusnom učitelju, po imenu Damjanu, da se uči knjizi; i za dve godine on se nauči odlično čitati i pisati, i crkvene pesme pevati. U dvanaestoj pak go dini on bi od blaženog Potamiona episkopa postavljen za klirika, i poveren arhiđakonu Donatu da ga rukovodi u duhovnim podvizima i vrlinskom životu. I upražnjavaše se dečak u molitvi i neprestanom čitanju, jer dan i noć seđaše za knjigom, čitajući Sveto Pismo i Žitija svetih Otaca, i srce mu goraše od želje da ih podražava i da ide stopama njihovim.
Kada napuni dvadeset dve godine Grigorije namisli da ide u Jerusalim da se pokloni svetim mestima, i usrdno se moljaše Bogu da mu ustroji taj put. Jednom noću kada on spavaše u domu arhiđakonovom blizu njegove postelje, neko ga viknu: Grigorije! - On odgovori: Evo me! - i ustavši upita arhiđakona: Zašto si me zvao, gospodine? - Arhiđakon odgovori: Ja te zvao nisam, čedo. - Grigorije ode i ponovo leže, i zaspa. Ali ga onaj glas po drugi put pozva, govoreći: Grigorije! - I on opet priđe arhiđakonu i reče mu: Evo me, gospodine; što si me zvao? - Arhiđakon odgovori: Nisam te zvao, čedo. No ovoga puta arhiđakon shvativši da Grigorija zove sam Bog, uzdrhta od straha i reče dečaku: Ako te još jednom pozove taj isti glas, onda mu odgovori: Šta je, Gospode? Šta naređuješ sluzi Tvome? - Grigorije otišav opet leže na svoju postelju, no i po treći put dođe mu glas: Grigorije! - A to beše Angeo Gospodnji koji ga zvaše. Grigorije se odazva kao što bi naučen. Tada mu Angeo reče: Uslišena je molitva tvoja; stoga idi na morsku obalu i tamo ćeš naći ljude koji će te odvesti u sveta mesta.
Grigorije odmah ustade, i ne rekavši nikome ništa rano zorom pohita k moru, nađe lađu i upita lađare kuda plove. Oni mu odgovoriše da plove u Kartagenu. On ih onda umoli da i njega uzmu sa sobom. Oni ga uvedoše u lađu, i za tri dana srećno stigoše u Kartagenu. Baveći se u Kartageni nekoliko dana, Grigorije često odlažaše u crkvu svetog mučenika Julijana. Jednom kada se on nalažaše u toj crkvi i čitaše Sveto Pismo, uđoše tri česna i blagolika crnorizca, i moljahu se. Kada završiše molitvu jedan od njih sede, a ona druga dvojica stadoše pored njega. Grigorije ugledavši ih pokloni im se. A monah što seđaše pogledavši na Grigorija reče: Šta ti ovde radiš, slugo Božji Grigorije, koji si izabrao dobri deo, koji se neće oduzeti od tebe, po reči Gospodnjoj?
Čuvši da ga zove po imenu, Grigorije se prepade, i poklonivši se starcu do zemlje reče: Prosti mi, oče, i moli se za mene grešnoga i unilnoga. - Starac odgovori: O, da je meni imati tvoje grehe, čedo! - Zatim dodade: Znaj, čedo, milosrdni Bog otkri nam o tebi sve; i ti se raduj, jer nas On posla da te uzmemo i odvedemo u sveta mesta, kao što želiš, pošto i mi sami idemo tamo. - Ganut, Grigorije na to reče: Blagosloven Bog koji sve ustrojava na naše dobro.
Zatim sva četvorica krenuše na put. Za vreme putovanja starac, kušajući jednom Grigorija, upita ga: Čedo Grigorije, ne tuguješ li za roditeljima svojim? - Grigorije odgovori: Gospod je naš rekao: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10, 37). No ipak, pomoli se Bogu, oče, da On i roditeljima mojim podari blagu utehu i mene grešnoga sačuva od vražjih zamki.
Posle putovanja od mnogo dana oni se približiše k Svetom Gradu, i svratiše u jedan manastir na koji naiđoše putem. Međutim nastupi post Svete Četrdesetnice, zato oni ne produžiše put nego ostadoše u tom manastiru sve do Velike Nedelje. Tu Grigorije vide strogo pošćenje monaha i njihovo bdenisanje: jer mnogi od njih po čitavu sedmicu ne uzimahu hrane i ne spavahu. Tu on vide ljude koji žive slično anđelima i neprestano slave Boga ka

Izvor: Crkveni Kalendar