Sveti Grigorije, episkop u Asu kod Efesa

Spomen 4. mart

Sveti otac naš Grigorije beše poreklom sa ostrva Mitiline (Lezvosa), iz sela Akorni. Roditelji njegovi: Georgije i Marija, behu ljudi pobožni i puni vrlina. Pošto ne imađahu dece, oni molitvama izmoliše od Boga ovog Georgija, i odgajiše ga veoma brižljivo, učeći ga svetim i božanskim Pismima.
U to vreme iziđe zapovest od cara: da se sa ostrva Mitiline šalju plemićska deca u prestonicu kao taoci, provedu u njoj tri godine, pa se onda vrate roditeljima, a na njihovo mesto idu druga deca. Tako bi poslan i ovaj blaženi Georgije u svojoj četrnaestoj godini. Car u to vreme beše Manojlo Komnen. Živeći u Carigradu, dečak Georgije se ne bavljaše sujetnim stvarima, ni igrama, ni telesnim razonodama. Naprotiv, on se podvizavaše i iznuravaše svoje telo postom i strogim podvizima, izučavajući istovremeno i duhovne nauke. Svojom prilježnošću i bistrinom on steče mnoga znanja iz mnogih nauka. Učitelj mu beše sveti starac Agaton. Pritom, Georgije se staraše ne samo da stekne znanje o vrlinama, nego i da sve vrline upražnjava, naročito vrlinu milosrđa. Zato je delio siromašnima i svoju sopstvenu nedeljnu hranu, ostavljajući sebi samo nešto malo, tek da se život održi.
Kada dođe vreme da se deca - taoci vrate svojim kućama, blaženi Georgije postupi ovako: pošto je stalno razmišljao o prolaznosti ovoga sveta i svega svetskoga, i jedino želeo nebeska neprolazna i večna blaga, on odluči da pođe uskim i tesnim putem monaškog života. Zbog toga se on odreče i otadžbine, i roditelja, i sveta, i svetskih telesnih želja, i zajedno sa svojim učiteljem Agatonom on otputova iz Carigrada na Istok u manastir koji beše podigao ovaj divni Agaton. Postavši poslušnik u tom manastiru, on provede tri godine kao iskušenik na jednom brdu blizu manastira. Onda zažele da ide u Jerusalim da se pokloni tamošnjim svetim mestima, i da vidi duhovne i vrlinske podvižnike tamošnje, da bi od njih još bolje naučio monaški život. Na to dobi i pristanak starca Agatona.
Krenuvši na put i došavši u Sveti Grad, Georgije se najpre pokloni životvornom grobu Gospodnjem, pa onda ode u Jordansku pustinju. Tamo nađe mnoge podvižnike čiji ga podvizi zadiviše. Gledajući njihove nadčovečanske podvige on se uplaši, i pomišljaše da se uopšte ne odaje takvom življenju. Ali kada on taj svoj strah i pomisli ispriča jednom veoma vrlinskom i iskusnom podvižniku, ovaj mu odmah pomože da takve zastrašujuće pomisli izagna iz svoga srca. Predavši sebe Gospodu, blaženi Georgije ostade kod toga starca kao poslušnik, i uskoro primi od njega monašku shimu, i dobi novo ime Grigorije.
Živeći od tada u pustinji i hraneći se samo biljem Grigorije provede na tom mestu oko petnaest godina, podnoseći mnoga iskušenja i napade od lukavih i odvratnih demona. Obučen u silu vere i molitve i suza, i uz pomoć blagodati, prepodobni Grigorije savlada sve nasrtaje demona, i javi se kao pobednik nad njima. Posle toga on se opet seti svoga starca Agatona, i donese odluku da se vrati natrag k njemu. Vrativši se i našavši prepodobnog Agatona, on se nastani u svojoj prvobitnoj keliji na brdu kraj manastira, i tu nastavi svoje nadčovečanske podvige. I k njemu dolažahu mnogi monasi i svetovnjaci da se naslađuju njegovim dušekorisnim poukama.
Pošto u to vreme obudove na Istoku episkopija zvana Asos, klirici i monasi tražahu od Vaseljenskog Patrijarha i Sinoda da im nađu i postave jednog dostojnog jerarha. U to vreme desi se u Carigradu i ava Agaton, koji poznavaše Patrijarha. On ispriča Patrijarhu i svetom Sinodu podvige ovog blaženog Grigorija. Patrijarh i car pismom pozvaše Grigorija da dođe u Carigrad. Ne znajući zašto ga zovu, prepodobni Grigorije dođe u prestonicu, i bi rukopoložen i protiv svoje volje za episkopa Asoskog u mitropoliji Efeskoj.
Primivši na sebe arhipastirsko breme, blaženi Grigorije udvostruči svoje podvige. No pored ličnih podviga on imađaše i pastirske podvige bogosluženja i propovedanje reči Božije. Sve svoje brige on okrenu na staranje kako da privuče duše tvorenju zapovesti Božjih, i kako da ih prinese Bogu kao žrtvu čistu i besprekornu. Pri tome o

Izvor: Crkveni Kalendar